Шта ће садржати план државе за решавање питања миграната са Блиског истока. Једна идеја је да прихват азиланата преузму хуманитарне организације, а друга – полиција.

ИЗМЕНЕ ЗАКОНА О АЗИЛУ?

Постоје назнаке да ће се мењати Закон о азилу, каже Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
– Апелујемо на власти да не буде рестриктиван, јер ћемо тако све више терати мигранте у шуме и у сиву зону. Сваки мигрант дневно у Србији троши по 50 евра. Ако их је кроз земљу ове године прошло 120.000 – 150.000, значи да су потрошили између шест и седам и по милиона евра. Две трећине тих пара и сада завршава у сивој зони, јер нисмо омогућили људима да легално подижу новац и легално га троше. Најбоље би било да прихват избеглица преузме Комесаријат за избеглице.

Србија ће до краја августа израдити Оперативни план за мигранте, у оквиру поглавља 24 (правда, слобода и безбедност).

За њега је надлежан МУП, кажу у Кабинету министарке без портфеља надлежне за европске интеграције Јадранке Јоксимовић, а према њеним речима, израда плана додатни је услов ЕК за отварање преговарачког поглавља.

Према тврдњама извора „Новости“, у оптицају су две идеје. Једна је да посао прихвата избеглица преузму хуманитарне организације, а друга да то учини МУП.

Најповољнија варијанта за Србију била би да се пут миграната кроз нашу земљу максимално олакша, јер њима и није циљ да овде остану.

То значи да се дуж целе трасе кретања организују пунктови помоћи и да се усмеравају да се пријављују, да бисмо знали ко нам пролази кроз земљу.

Најнеповољније би било да организујемо веће тријажне центре или затварамо придошлице, што би успорило њихово кретање кроз Србију и нама повећало трошак.

Овакви предлози у увијеној форми стижу из Брисела, јер би успоравање кретања ишло у корист ЕУ, пошто би смањило удар на границе Уније.

Формално, организациони план требало би да одговори на то које ћемо мере предузети да бисмо управљали миграцијама, како ћемо реаговати на нагло повећавање избегличког таласа и коју врсту помоћи можемо да понудимо: колико кревета и душека, колико шатора, покретних тоалета, пунктова с медицинском помоћи…

На овом послу ради Радна група за решавање проблема мешовитих миграционих токова.

Како објашњава Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, избеглице из Сирије и других земаља улазе у Србију из три правца.

Чак 90 одсто њих стиже из Македоније, из правца Куманова и села Лојане, у Прешевску долину, односно Миратовац и Прешево.

Најчешће улазе преко „зелене границе“, мимо регуларних прелаза, из страха да не буду враћени. Даље прате железничку трасу и ауто-пут. Из Београда иду ка северу.

БЕОГРАД: СИРИЈЦИ У ШКОЛСКОМ ДВОРИШТУ

После паркова код аутобуске станице, Економског факултета и Финансијског парка, мигранти са Блиског истока стигли су и у Косовску улицу у центру Београда, у двориште ОШ „Дринка Павловић“. У хладовини испод јеле, сместиле су се три жене са седморо деце. Пошто капија школе није закључана, ушли су унутра. Бебе Аихам и Раван старости од пет месеци дремале су на импровизованим креветима, док су остали малишани трчкарали унаоколо. Овде су кажу дошли, јер је хладовина и нема толико буке као у парку код аутобуске станице.

Друга траса је из правца Бугарске, преко Зајечара, и преко Пирота, Ниша. Овом рутом креће се око девет одсто миграната.

Тек мали проценат њих улази у нашу земљу из Црне Горе.

Дневно у нашу земљу уђе око 2.000 људи, а половина затражи азил!

Од почетка године азил је затражило више од 79.000 људи, а рачуна се да је још толико прошло илегално.

Избеглице избегавају Хрватску, јер би трасом преко те земље морали да пређу више граничних прелаза.

Мигранти са Блиског истока у петак су се сукобили на железничкој станици у Ђевђелији, у Македонији, током укрцавања у воз који иде до границе са Србијом.

После кашњења воза, више од хиљаду миграната борило се за место у њему, при чему је неколико људи повређено.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио је да је у земљу ове године ушло више од 90.000 миграната и да је полиција потпуно у могућности да контролише безбедност и сигурност наше територије.

Он је потврдио да нисмо имали ниједан инцидент између домаће популације и избеглица.

Не гледају, међутим, сви благонаклоно на надолазећи талас избеглица, па је градоначелник Кањиже Михаљ Бимбо оценио да мигранти „не поседују најосновније елементе опште интелигенције и културе“ и да „скрнаве гробља, капеле, уништавају јавне површине, паркове, њиве и воћњаке“.

Европски комесар за миграције Димитрис Аврамопулос изјавио је да се свет суочава са „најгором избегличком кризом“ од Другог светског рата.

ДОНАЦИЈА РУСКО-СРПСКОГ ЦЕНТРА

Центру за мигранте у Прешеву уручена је донација Српско-руског хуманитарног центра из Ниша. Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин и министар Александар Вулин предали су на употребу агрегате за електричну енергију, резервоаре за воду, пећи за грејање и рефлекторе.

– Видели смо да Србија има много трошкова око миграната и ми ту ситуацију разумемо. Знамо и зашто се то десило, то је принцип или историја контролисаног хаоса, али се испоставило да је контролисани хаос прешао у неконтролисани – казао је Чепурин.

Извор: Novosti.rs

Ознаке: азиланти, европа, ЕУ, избеглице, мигранти, Русија, Србија, хуманитарна катастрофа