Прочитај ми чланакСветски дан породице је јуче обележен у свету, али Србија нема шта да слави! Бар ако је судити према сувим подацима Републичког завода за статистику. Чак је и омбудсман Зоран Пашалић изнео отрежњујуће поражавајући извештај овим поводом.
– Нарастајуће сиромаштво и ризик од сиромаштва посебно угрожавају одређене осетљиве категорије становништва, као што су породице које се брину о тешко болесном или детету са сметњама у развоју или инвалидитетом.
Насиље у породици је тежи облик кршења права чланова породице, посебно детета, јер утиче на правилан развој, безбедност, неповредивост психичког и физичког интегритета, због чега се не сме третирати као „приватна ствар“ ни сматрати „личним проблемом чланова породице“ – упозорава Пашалић.
Сурова статистика
Статистика је сурова. Владе Србије, све одреда су од 2001. године донеле укупно 120 различитих стратегија за јачање породице, како у погледу наталитета, тако и кад је реч о правима на рад, заустављању насиља, заштитите права деце и слично. А реалност је низбрдица на свим фронтовима!
Подаци о породичном профилу нашег становништва сведоче да просечно домаћинство у Србији има три члана. Свака трећа породица нема деце, а у последњих 30 година константно се смањује број закључених бракова. У браку живи 57 одсто мушкараца и 53 одсто жена. У хранитељским породицама и домовима за децу без родитељског старања живи више од 7.000 деце и младих којима треба помоћ да се запосле после завршетка школе и изласка из система социјалне заштите.
Услови за стварање породице у Србији су неповољни, а таква ситуација производ је економске неизвесности, али и друштвених трендова. Све мање младих жели да ступи у брак, а и они који то желе чине то све касније, што опет утиче и на природни прираштај становништва.
Демографи се слажу да се брак као традиционални начин зачетка породице налази у кризи. И то није последица себичности, већ суровог живота, слажу се стручњаци. Тако је у 2017. години склопљено за трећину мање бракова него 1987. Разлог томе је, осим мање популарности брака, и све мањи број новорђених, али и старење становништва.
Измењена улога жена
Милан Почуча, професор породичног права који се бави положајем породице у Србији, каже за портал 021 да су последњих година услови за стварање породице изузетно негативни. Он наводи да се млади у Србији све теже одлучују на склапање брака и оснивање породице.
– Финансијска снага породице је нешто што би требало да донесе мир, стабилност и да врати наду да породица има перспективу, те да ће деца имати могућност да нормално расту. Уколико новца нема у породици, ако су оба партнера слабо плаћена, тај фактор онда почиње да разара породицу. Не желим да кажем да су бракови или породице где нема новца, аутоматски несрећни. То није правило, али су под сталном тензијом и очекивањем да ли ће имати довољно за сутра. Такође, све веће оптерећење је на женама, чија се традиционална улога изменила. Понекад, оне раде дуже од мушкараца. У ситуацији када радите осам, девет или 10 сати дневно поставља се питање снаге и воље за још једну обавезу као што је дете – објашњава Почуча.
Одузето 900 деце
У Србији је током прошле године више од 900 деце издвојено из својих биолошких породица, подаци су Републичког завода за социјалну заштиту, а пренела је Фондација СОС Дечја села Србија. Фондација је саопштила да се издвајање деце из породица може спречити тако што ће се породицама пружити едукативна, саветодавна, психосоцијална и материјална подршка.
Подсетимо и на податак да је у 2016. години рођено најмање деце у Србији у последњих 100 година. Овакви подаци не би требало да чуде с обзиром на чињеницу да се становништво Србије налази у тренду старења. Просечна старост жене је 43,5, а мушкараца скоро 41 годину. Уколико се узму подаци од пре 90 година, старост жене је повећана за 15, а мушкарца за 13 година.
Брак превазиђен?
У земљама ЕУ, чијем стандарду стремимо, такође постоји велика криза брака. Стварање потрошачког друштва је један од разлог због чега данас има све мање бракова. Тако у Норвешкој, једној од најразвијенијих земаља, више од 40 одсто становника су самци. Брак као традиционални начин стварања заједнице двоје људи који желе да оснују породицу, у неку руку, постаје превазиђена форма.
Упозорење Уницефа
Подаци Уницефа у Србији с краја прошле године показују да 30 одсто деце живи у ризику од сиромаштва, док свако осмо дете живи у породицама које састављају крај са крајем. Осим због економских стрепњи, овакви подаци утичу и на психолошку одлуку о томе да ли неко жели дете или не.
Јанковић: Бројни изазови
Бранкица Јанковић, повереница Србије за заштиту равноправности, изјавила је да се породица данас суочава са бројним изазовима и неразумевањем и додала да то показује и број притужби Поверенику. Она је међу проблеме уврстила то што су породице с неким болесним чланом често препуштене саме себи, што нема сервиса за младе и старе, што је много сиромаштва и насиља у породици.
– Породице које имају члана са здравственим проблемима или инвалидитетом вишеструко су угрожене и неретко препуштене саме себи. То може да доведе до сиромаштва и изолације – упозорила је Јанковићева.
Према њеним речима, недостатак сервиса како за најмлађе тако и за старије доводи до тога да су радно способни чланови породице често „распети“ између радних и породичних обавеза, што утиче не само на квалитет живота, већ и на опште стање у друштву, поготово ако је реч о самохраним мајкама и очевима и онима који брину о неком члану породице.
МУП ЗАБРАНИО СВЕРОДИТЕЉСКИ ПРОТЕСТ: Ево шта ће родитељи урадити у суботу (ВИДЕО) https://t.co/MzJYm3Jrg0
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 17, 2018
– Доступност и ефикасност свих установа у систему образовања, социјалне и здравствене заштите, као и адекватне и разноврсне услуге у заједници, значајно доприносе побољшању квалитета живота многих породица, као и бољем усклађивању рада, родитељства и породичних обавеза – навела је Бранкица Јанковић.
