Pročitaj mi članakBroj prevremenih smrtnih slučajeva zbog zagađenja vazduha u Evropi procenjuje se na oko 400 hiljada godišnje. U spoljašnjoj sredini, najveća pretnja za zdravlje ljudi su suspendovane PM čestice. Na mapi najzagađenijih gradova, neslavno prvo mesto često ima i Beograd.
Подаци о броју превремених смртних случајева у свету су алармантни и већ се процењују на преко четири милиона случајева годишње.
Србија је, нажалост, према неким проценама, на првом месту у Европи управо са болестима које могу да се доведу у везу са загађењем ваздуха. Процењује се да више од шест хиљада људи годишње у нашој земљи умре због загађења.
Директор Клинике за пулмологију Универзитетског клиничког центра Србије, напомиње да аерозагађење утиче на све нас и од тога је немогуће да се са успехом сачувамо.
„Али посебно су осетљива мала деца, труднице, особе старије животне доби, као и они који већ имају плућне болести. Аерозагађење је фактор ризика за бројне плућне болести – као што је астма, рак плућа – али такође доводи и до погоршања тих болести“, наглашава др Стјепановић.
Како да се заштитимо од аерозагађења
Када је повишено аерозагађење плућним болесницима се саветује да остану у затвореним просторијама и не излазе напоље. Такође, препоручује се ношење партикуларне маске која ће нас заштитити од загађујућих честица, али и од респираторних инфекција.
Студије показују да још током развоја интраутерино плод је осетљив на аерозагађења, јер труднице које су више боравиле у регијама са повећаним аерозагађењем су рађала децу која су касније чешће имале плућне болести.
У зимској сезони аерозагађење је израженије и већа је концентрација чађи, сумпор-диоксида, азот диоксида, честица величине ПМ 10 микрометара и два и по микрометара које због своје величине када их удахнемо пролазе дуж целог трахе-бронхијалног стабла, стижу до наших алвеола и оштећују их, објашњава пулмолог.
„Тај плућни део где се одвија фина размена гасова бива оштећен. На тај начин погоршавају се плућне болести, али не само плућне. Ове честице улазе у крвоток и оштећују и друге органе, пре свега кардиоваскуларне. Фактори су ризика и за друге малигне болести, а не само за плућне“, додаје доктор Михаило Стјепановић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 26, 2022
