Прочитај ми чланак
Више од 250.000 особа добило је држављанство Србије од 1996. године када је био највећи избеглички талас, што представља процес најмасовније интеграције у Европи, изјавио је Комесар за избеглице Владимир Цуцић.
Цуцић је рекао да је 1996. године у Србију дошло 618.000 избеглица од чега 266.000 из Босне и Херцеговине и 330.000 из Хрватске, а да је према подацима УНХЦР-а свега 130.000 њих остварило одрживи повратак у земље порекла.
У Хрватску се вратило 60.000 избеглица, а у Босну и Херцеговину њих 70.000, рекао је Цуцић и додао да је деведесетих година кроз програме пресељења у треће земље, које су спроводиле УНХЦР и Међународна заједница за миграције, око 56.000 избеглица напустило Србију.
Према његовим речима, данас се у Србији налази 66.408 избеглица, 49.917 из Хрватске и 16.414 из Босне и Херцеговине док је интерно расељених лица са Косова и Метохије 210.146. Данас Србија има 33 колективна центра, рекао је Цуцић, напомињући да је на врхунцу избегличке ситуације 1996. године постојало 700 колективних центара у којима је било смештено више од 50.000 избеглица.
Он је казао да је затварање тих центара и обезбеђивање трајних и одрживих стамбених решења приоритет од 2002. године када је и усвојена национална стратегија за решавање тог питања, те да је од тада број колективних центара смањен за 95 одсто.
„Ниједна особа која је напустила колективни центар није отишла на улицу већ је добило адекватно стамбено решење“, истакао је он и додао да је плану да у наредне три године буду затворени сви колективни центри.
Цуцић је рекао да се, према подацима добијених истраживањем УНХЦР-а и Комесаријата за избеглице и миграције 97.000 интерно расељених лица, налази у стању социјалне потребе.
Он је указао да истраживања показују изузетно неповољан положај избеглица и интерно расељених лица на тржишту рада и висок степен незапослености ове категорије лица те да је потребно обезбедити адекватне програме за стручну доквалификацију и преквалификацију као и програме самозапошљавања.
Највећа препрека самим избеглим и расељеним лицима, како је истакао, представља немогућност остваривања имовинских и других права и месту у земљи порекла.
„Несметан приступ имовини и једнакост у уживању права у земљама и месту порекла омогућила би избеглицама и интерно расељених лицима да самостално обезбеде себи достојанствене услове живота“, навео је Цуцић.
Цуцић је подсетио и да је паралелно са решавањем потреба избеглица и интерно расељених лица Комесаријат за избеглице и миграције надлежан и за руковођењем центрима за азил у којима се тражиоцима азила обезбеђују смештај и основни животни услови.
Он напомиње да се у овом тренутку, због константног тренда раста броја тражилаца азила у Србији, не располаже довољним капацитетима за смештај тих лица, те да се активно ради на превазилажењу постојеће ситуације и оснивању трећег центра за азил.
(Бета)
