Прочитај ми чланакУ јавности је мало познато да је Србија приступила борбеној групи ЕУ „Хелброк”, на чијем се челу налази Грчка. Потписани споразум дефинише да ће се по потреби бавити и војним реаговањем изван ЕУ. Да ли то значи и против Русије?
С обзиром на обновљене војне вежбе са НАТО (Платинасти вук) и најављену куповину француских Рафала, може се легитимно поставити питање да ли то Србија полако клизи све даље од војне неутралности, а у правцу „евроатлантских” интеграција.
Или су то ипак само ратне игре које, с времена на време, спроводимо са овим савезом ради „јачања одбрамбене моћи војске Србије”? Могући одговор на то питање можемо добити уколико анализирамо неке од чињеница.
Увођење НАТО стандарда у Војску Србије (ВС), интензивна војна сарадња, заједничке вежбе, куповина наоружања и војне опреме, пре свега хеликоптера и авиона, потписивање споразума о слободном проласку НАТО трупа кроз Србију, школовање официра у њиховим војним школама, само су део активности које се циљано спроводе ради приближавања ВС овој организацији. То може бити опасно, а и не мора.
Али оно што се десило 2016. године може да буде, ако не опасно, онда поприлично забрињавајуће. Те године Србија је у Бриселу потписала споразум о уласку Војске Србије у састав ЕУ борбене групе (БГ) „Хелброк”.
Шта је БГ „Хелброк”?
Борбена група „Хелброк” основана је 2006. године, а основале су је четири државе: Грчка, Бугарска, Кипар и Румунија. Украјина је ушла у састав групе 2011. године. Затим, 2016. им се придружила Србија, а од 2022. године и Северна Македонија. То је заправо мултинационална бригада са високим степеном борбене готовости.
Интервидовског је карактера јер се састоји од копнених снага, морнарице и ваздухопловства. Оно што је занимљиво јесте да у свом саставу има јединице маринаца, борбене јединице, специјалну формацију за психолошко-војне и цивилне операције и јединице за логистичку подршку. За водећу земљу у борбеној групи одређена је Грчка.
Ова војна формација поседује капацитете за оперативно распоређивање у кратком року на велике удаљености изван Европске уније, ради спровођења широког спектра задатака.
Дакле, ради се о веома озбиљној, добро организацијски постављеној и кадровски одабраној војној формацији која је опремљена савременим борбеним системима и опремом.
Међутим када се погледа технички споразум који је Србија потписала, одмах се уочава да је задатак борбене групе ефикасно управљање кризом, брзи одговор, односно брзо војно реаговање на простору и изван ЕУ, што значи извршавање борбених задатака где год треба.
БГ „Хелброк” чине православне земље сврстане у војну формацију за потребе ЕУ, која их жели употребити за борбене задатке према потенцијалном непријатељу који се налази изван ње саме. А то, како ствари тренутно стоје, најпре значи на истоку.
Од формирања БГ „Хелброк“ до данас ова војна формација је извела велики број војних вежби и других активности у циљу проигравања разних варијанти за борбену употребу. Можемо само да претпоставимо ко је симулиран за непријатеља и шта то треба да значи.
Оно што би нас – као државу потписницу споразума – требало да занима је степен учешћа Србије у овој војној формацији. Које су заједничке активности до данас спроведене и да ли то треба да нас брине?
Учешће Србије
Пођимо редом. Већ 2017. године тадашњи министар одбране Србије Александар Вулин отишао је у званичну посету министру одбране Грчке Паносу Каменосу, управо ради размене искустава у вези БГ „Хелброк”.
На том састанку је донета одлука да ће Војска Србије учествовати у БГ „Хелброк” са пет штабних официра, једним водом војне полиције и тимом за цивилно-војну сарадњу. Такође је договорено да ће наше учешће бити оперативно од 2020. године.
Већ након месец дана од Вулинове посете Грчкој, начелник Генералштаба Војске Србије (ГФ ВС) генерал Љубиша Диковић прима председавајућег Војног комитета ЕУ, генерала
Михаила Костаракосу са сарадницима, ради разраде детаљних активности и активног учешћа ВС у БГ „Хелброк”. На том састанку именован је и први национални официр за везу са Војним штабом ЕУ, капетан фрегате Владан Станић.
Следеће 2018. године, у марту, изведена је прва радионица Тима цивилно-војне сарадње у оквиру БГ „Хелброк”, а по програму који је већ раније уговорен. Вежба је изведена у касарни у Пожаревцу.
Такође, у тој години је начелник ГШ ВС генерал Љубиша Диковић са сарадницима боравио у посети Грчкој, опет ради реализације планираних активности БГ „Хелброк”. Усаглашен је план обуке и вежби које би се изводиле у наредном периоду у циљу усавршавања војника за учешће у овој борбеној групи.
Веома озбиљне активности у ВС спроводе се и следеће, 2019. године, када командант БГ „Хелброк“, генерал Георгиос Босмалис, долази у посету Бази „Југ” и полигону „Боровац” где присуствује процени борбене готовости и оспособљености јединица одређених за ангажовање у војним мисијама и БГ „Хелброк” (ОВДЕ).
Већ од 2020. године имамо спремне и оспособљене јединице ВС у сталној приправности за ангажовање у овој борбеној групи. Чека се само сигнал и ето наше војске у првим борбеним редовима ЕУ.
Наравно да ту није крај. И даље се интензивно ради на даљем усавршавању и увежбавању јединица које улазе у састав БГ „Хелброк”. У јулу 2023. године у Ларнаки на Кипру одржава се пленарни састанак на коме су присуствовали руководећи кадрови свих земаља чланица Хелброка.
Разговарало се о даљим плановима и унапређењу обуке, као и надоградњи саме структуре БГ. Већ у децембру 2023. године, у Лариси, у Грчкој, одржава се дводневни оријентациони курс свих учесника БГ у циљу унапређења знања везаних за заједничку безбедоносну политику ЕУ (ОВДЕ).
Почетком фебруара 2024. године у тродневну посету ВС долази председавајући Војног комитета ЕУ, генерал Роберт Бригер. Незаобилазна тема је опет БГ „Хелброк”, уз похвале и исказано задовољство од стране генерала Бригера нашој војсци што је дала допринос у мировним мисијама и унапређењу борбене готовости БГ (ОВДЕ).
Сумњиви планови
Када све претходно изнето анализирамо могло би се доћи до закључка да је неко вешто осмислио како да се ВС ангажује за извршење борбених задатака ван ЕУ, а да то формално не буде у оквиру НАТО. Неко ће опет рећи како је то бројчано мала јединица коју ВС даје у састав ове војне формације.
Свеједно је да ли се ради о једном војнику или 50 и више. Хипотетички, Србија би могла да званично учествује у неком будућем рату Колективног запада са Русијом, јер је то обавеза коју је потписала.
Већ имамо закон по коме је кривично дело борити се добровољно у саставу руске војске. Међутим, формално, званично учествовање у рату против Русије у склопу Хелброка не би било противзаконито.
Шта на све то каже бивши министар одбране и садашњи премијер Милош Вучевић? Он је прошле, 2023. године, говорећи о разлозима доношења одлуке да ВС уђе у састав БГ „Хелброк” рекао: „Разлог за доношење предложене Одлуке, посебно када је у питању борбена група Европске уније Хелброк, садржан је у потреби брзог одлучивања о ангажовању и размештању снага Војске Србије у кратком року, пет до десет дана, те је неопходно благовремено обезбедити сагласност Народне скупштине” (ОВДЕ).
Сада следи питање: Да ли би требало да будемо забринути? Већ сама помисао на то ко би потенцијално био противник БГ „Хелброк” ван ЕУ треба да нас брине, поготово у светлу све отвореније антируске оријентације саме ЕУ.
Да ли нас то неко тихо увлачи у рат са Русијом и окреће православне земље да нападају православље? Сетимо се 1941. године када су све земље Европе кидисале на Русију.
Иако је Србија тада била под окупацијом, она није слала своје трупе у састав Вермахта. Не треба дозволити могућност да данас буде другачије.
Аутор текста Жарко Пецић је пуковник Војске Србије у пензији. Учесник је Грађанског рата у Југославији од 1991-1995. године и у одбрани од НАТО агресије на СРЈ 1999. године.
Одликован је ратним и мирнодопским одликовањима од који су најзначајнија: Орден за храброст (додељен 17.01.1992), Орден витешког мача првог степена (додељен 16.06.1999) и Орден за војне заслуге са сребрним мачевима из 1985. године. Ексклузивно за Нови Стандард.
