Прочитај ми чланак
Београд — Без подробног пописа своје имовине не може се знати колика је вредност објеката, а још мање да ли се нешто може продати.
Држава ће ускоро имати опипљив податак са колико пословног простора стварно газдује и како га користе њене институције. Сав вишак, уколико га буде, могао би да се прода или изда под закуп.
Влада Србије је недавно формирала међуминистарску радну групу на нивоу секретара министарстава. Њен задатак је да направи предлог како да се групишу запослени министарстава.
„Многи од њих су раштркани и на по седам-осам адреса, што знатно отежава рад. Неки органи закупљују простор док су неке државне зграде празне. Тек када прикупимо све податке и када будемо видели колико рационално је искоришћен простор знаћемо да ли има вишка“, каже Вељко Одаловић, генерални секретар владе.
Он каже да је прикупљање података и изналажење решења огроман посао, али се нада да ће за месец дана већ изаћи са неким предлогом.
Сва министарства су прошле недеље добила да попуне упитник колико им је бројно стање, шта запослени раде, где седе, колики им је простор потребан и какве су им намере.
Србољуб Панић, помоћник директора Дирекције за имовину, каже да чиновнички апарат заузима оквирно између 150.000 и 180.000 квадрата пословног простора. Међутим, у једном тренутку пре неколико година је процењивано да је потребно обезбедити још 50.000 квадрата. Што не значи да је и сада тако.
„Честим променама, спајањем и прекомпоновањем министарстава подаци о потребама за пословним простором се мењају. Приближавање наше земље ЕУ и усклађивање законодавства наметнуло је оснивање низа нових органа. Зато је потребно направити пресек стања како бисмо видели да ли постојећи фонд задовољава потребе администрације и како најбоље груписати службе“, каже Панић.
Према његовом мишљењу све инспекције би требало груписати на једно место, као и објединити министарства рада, пољопривреде, трговине, чије су службе тренутно смештене на неколико адреса.
Многи су очекивали да ће се администрација сместити у зграду Палате федерације (бивши СИВ). Панић сматра да на то не треба рачунати, јер здање од око 60.000 квадрата у Новом Београду није функционално.
„Неки кабинети имају по 100 квадрата, а тоалети 80 квадрата. Уграђена је централна вентилација, коју је време прегазило, па су радници министарства пајсерима разбијали прозоре да би удахнули мало ваздуха. Много би било скупо њено прилагођавање данашњим потребама“, каже Панић.
Упитан да ли ће део простора понуди тржишту, помоћник директора Дирекције за имовину, процењује да неће бити вишка. Он подсећа да неке државне институције плаћају закуп, па је ред да се прво оне удоме. Дирекција ће им понудити простор који има на располагању.
„Једино тренутно може да се прода део војне имовину. Војска има 400 објеката вишка и они су у поступку продаје. Део имовине већ размењују са локалним самоуправама због решавања стамбених питања, модернизације војске и слично, одговара Панић на питање“, шта би држава могла да прода како би се евентуално надокнадио део мањка у буџету, како су предлагали поједини министри.
Све процене са којима се излази у јавност о вредности државне имовине он каже да су паушалне. Да би се проценило колико вреде потребно их је прво пописати. Тај посао није завршен, а доношењем Закона о јавној својини локалне самоуправе више немају потребу да пријављују имовину, јер оно што су до сада користиле прелази у њихово власништво.
Требало би подсетити да осим код војске велики део заробљеног државног земљишта и некретнина које нису у функцији налази се у јавним предузећима. То најбоље илуструје случај „Железница Србије”, које се по обиму имовине налазе међу пет највећих привредних субјеката у земљи. „Железнице Србије” располажу са преко 700.000 квадратних метара пословног простора и 12.000 хектара земљишта који нису у директној функцији обављања саобраћаја. Само један проценат од ове имовине издаје се у комерцијалне сврхе. Годишњи приход је, међутим, неколико десетина милиона динара.
(Политика)
