Прочитај ми чланакКорона постала трећи најчешћи узрок смртности, док су кардиоваскуларна и малигна обољења на првом и другом месту по броју оних који изгубе битку с овим болестима Корона постала трећи најчешћи узрок смртности, док су кардиоваскуларна и малигна обољења на првом и другом месту по броју оних који изгубе битку с овим болестима
У Србији је током протекле године умрло чак 15.195 људи више него 2019, а највећи пораст броја умрлих бележи се у последњем месецу 2020. године. Наиме, у децембру је преминуло чак 8.518 људи више него истог месеца годину дана раније, што представља пораст од 97 одсто. Осим тога, најновији подаци Републичког завода за статистику сведоче да је током претходне године чак 10.356 особа умрло од „болести које могу да се доведу у везу с ковидом-19”, иако је Министарство здравља Србије 1. јануара саопштило да је од последица вируса корона у 2020. години преминуло 3.211 особа. То значи да је ковид-19 постао трећи узрочник смртности наше популације, а родна статистика сведочи да је болест била фаталнија по мушкарце него по жене – од последица ковида-19 преминуло је 3.727 жена и 6.629 мушкараца. Просечна старост умрлих била је 75 година, а највећи број умрлих припада старосном интервалу од 75 до 84 године.
FOTO: pexels.com
Ни ту није крај суморној демографској статистици. У протеклој години рођене су само 61.692 бебе, односно чак 2.707 новорођенчади мање него 2019. године, а тако низак наталитет није забележен од 1900. године. Више беба рађало се за време балканских ратова, Првог и Другог светског рата и НАТО бомбардовања. Због изузетно великог броја умрлих витална статистика бележи да је у 2020. години био највећи негативни природни прираштај после Другог светског рата јер је чак 55.158 људи више умрло него што се родило. Процене Републичког завода за статистику сведоче да је у Србији 31. децембра 2020. живело 6.871.547 особа, односно 55.158 мање него 2019. године, а од 169 општина у земљи само три су имале позитивни природни прираштај – Прешево, Нови Пазар и Тутин. Демографе посебно забрињава чињеница да пада број прворођених и другорођених беба, расте просечна старост жена које први пут одлазе у породилиште, а смањује се генерација жена које се налазе у фертилном периоду
Извор: Политика
Наиме, просечна старост мајки приликом рођења детета је 30,1 година, а највећи број њих које данас одлазе у породилиште рођен је 1990. и 1991. године. С обзиром на то да је почетком деведесетих због распада државе и почетка грађанског рата на просторима бивше СФРЈ драстично смањен број новорођених беба, разумљиво је због чега је цела генерација жена које се сада приближавају тридесетим годинама значајно мања од претходних. Ако имамо на уму да је то генерација која се најчешће исељава из Србије, не треба се чудити што се из године у годину смањује број прворођених беба. Наше бебе све више се рађају под туђим небом, па стога не изненађује да је од 2011. до 2020. године број становника у Републици Србији само на основу природног прираштаја смањен чак за 384.858 особа. Иако је за просту репродукцију нације потребно да стопа укупног фертилитета буде 2,14 деце по жени, жена у Србији просечно рађа 1,5 малишана. Коментаришући најновије податке Републичког завода за статистику, демограф Горан Пенев оправдано страхује да је број становника у Србији пао испод 6.700.000 јер спољашње миграције нису укључене у процењени број становника. Он је песимистичан и у погледу демографске будућности и истиче да је у првих пет месеци ове године број умрлих за трећину већи него у истом периоду прошле године, док је број новорођених мањи за 1,7 одсто. Уколико би се наставио овогодишњи негативан природни прираштај, Србија би на крају година могла да буде сиромашнија за 80.000 становника само по основу негативног природног прираштаја
Извор: Политика
Иако бројке Републичког завода за статистику сведоче да је у 2020. години рођено најмање беба од 1900. године, треба имати на уму да су скоро све те бебе зачете пре пандемије вируса корона, а први подаци за текућу годину сведоче да због карантина није дошло до „беби-бума”. Број новорођених беба наставља да пада. Витална статистика такође сведочи да су мушкарци у Србији у 2020. години у просеку живели две године краће него 2019. године, док је животни век жена био мањи за 1,1 годину – упозорава наш саговорник.
