Прочитај ми чланакШколовање у пандемијским условима, које траје две и по године и током којег се настава одвијала или онлајн или по комбинованом моделу, оставиће несагледиве последице по знање ученика, али и по њихове радне навике.
Пропусте у образовању, уколико не буду спремни да их сами надокнаде, ђаци ће платити на вишим нивоима школовања – основци када пређу у средњу школу, а средњошколци на факултетима.
Ово поручују наставници и педагози који су имали прилике да се у пракси увере колико је на знање ђака утицало „измештање“ из нормалног колосека.
Да су рупе у знању неминовне, говори и чињеница да су садашњи матуранти гимназија и средњих стручних школа нормалну наставу похађали – само у првом разреду. Исти случај је и са осмацима који су се традиционално школовали – само у петом разреду. Због пандемије, у марту 2020. уведена је онлајн настава, па су добар део часова ђаци пратили од куће.
– Дане у којима наставу слушају онлајн деца доживљавају као слободне дане, као да наставе уопште нема, што се веома лоше одражава и на стицање знања и на радне навике – каже Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.
– Ми две и по године наставу држимо по принципу крени-стани, не зна се ни када ће се ни како држати часови, када ће бити распуст, а када крај школске године и та конфузија лоше се одражава на све у образовном процесу – каже Марков.
Он упозорава да ће се ђаци који су „прескакали“ градиво са проблемима суочити на вишим нивоима образовања.
– Ко не плати на мосту, платиће на ћуприји, тако да ће пропуштено градиво морати да се научи – наглашава Марков.
– Како ће тај проблем бити превазиђен, зависи од појединца, јер професори се неће враћати на старо градиво. Неки ученици ће бити спремни да сами надокнаде пропуштено, а они који не буду спремни на то, одустајаће од студија.
Према мишљењу професорке Филозофског факултета Драгице Павловић Бабић, прави одговор на питање – да ли је и колико овакав начин школовања оставио трага на знање деце, може дати – мала матура.
– Међутим, завршни испит прошле године није нам одговорио на ово важно питање, јер су критеријуми били спуштени – истиче за професорка Павловић Бабић.
– Одговор просветних власти на овај проблем био је смањена тежина завршног испита, а то је веома лоша порука, са дугорочним последицама. Тако се проблеми гурају под тепих, уместо да се решавају.
Истовремено, просветне власти као доказ да ђаци ипак имају знање наводе управо резултате последњег завршног испита, на коме су ученици у просеку показали боље резултате него раније.
Тако се у извештају Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања наводи да се прошла школска година одвијала у посебним условима који су диктирали промену организације наставе.
– Сходно томе, испитни задаци су прилагођени, па је могуће да је повећана просечна успешност ученика могла бити последица других фактора, а не нужно повећања квалитета наставе – пише у извештају о завршном испиту.
СВЕ ВИШЕ ПОСЕТА ПСИХОЛОГУ
Настава онлајн и на даљину утицала је на пад мотивисаности код ученика, њихово залагање, на слабију интеракцију са професорима и вршњацима, а последице су све већи број ученика који се самоиницијативно јављају психологу, узнемирени и збуњени изазовом са којим се први пут сусрећу. Ово је за Танјуг рекла психолог Земунске гимназије Марија Талијан. Она је оценила да је дисконтинуитет у раду довео до пораста притиска на ученике.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 22, 2022
