Прочитај ми чланакКако ће се изградња нових реактора одразити на нашу земљу и да ли смо у опасности? Др Бојан Радак: У случају акцидента у окружењу трпели бисмо последице. Зелени: Нипошто не правити електрану код нас
ГОТОВО половина од укупног броја нуклеарних електрана у свету (451) налази се у Европи (186), а десетак оваквих постројења налази се у нашој непосредној околини – Мађарској, Бугарској, Румунији, Словенији…
Стручњаци тврде да је у смислу безбедности готово свеједно да ли се нуклеарно постројење налази у нашој земљи или у околини, уколико би се десио акцидент попут оног у Чернобиљу, или сличан. Тако не мисле у странци Зелени Србије, у којој тврде да је за седам деценија било више од 30 нуклеарних инцидената, што довољно добро показује како овај начин добијања енергије није безбедан да би се применио и код нас.
Управо су најаве изградње другог блока нуклеарке „Кршко“ и информације да Бугари траже инвеститора за изградњу новог оваквог погона поново покренуле питање „изградња нуклеарне електране или не“, којим се наша јавност бави већ деценијама.
По речима др Бојана Радака, из Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије „Србатом“, нема потребе за бригу због нових постројења нуклеарки. Како каже, до ванредног догађаја са негативним последицама по становништво или животну средину, као што је био Чернобиљ, може доћи једном у милион година. Новим технолошким решењима ова вероватноћа се додатно умањује.
– Србија је сигурна, у најмању руку, колико и земље које имају нуклеарне електране – каже др Радак. – Са становишта евентуалног испуштања радионуклида у атмосферу, нема великог значаја да ли је нека електрана у окружењу, или на територији Србије. Од већег би утицаја, уколико би се десио акцидент, били географски услови попут временских прилика, ветрова, водених токова, геолошког састава, али и сигурност и припремљеност система који одговара на такав изазов.
Наша земља, као и земље у окружењу, потписнице су неколико међународних споразума о правовременом информисању о нуклеарним догађајима који могу бити ризик за становништво и животну средину. Подразумевају мрежу сталног праћења рада нуклеарних електрана у окружењу.
– Пре две године Србија је учествовала у веома успешној вежби, када је симулиран акцидент на електрани „Пакш“ у Мађарској и посматран одговор ове сигурносне мреже у 81 држави – објашњава др Радак. – Резултати су били одлични, а искуства драгоцена. Све је то део великих побољшања сигурносних система у свету, која су снажно почела да се развијају одмах после чернобиљске несреће 1986. године.
Др Радак не види ниједан објективан разлог да нас изненађује експанзија нуклеарних електрана, имајући у виду растуће потребе за енергијом и проблеме са климатским променама. И професор Иштван Бикит, са Катедре за нуклеарну физику Природно-математичког факултета у Новом Саду, сматра да би Србија обавезно требала да се прикључи финансирању неке нуклеарке у окружењу. Како каже, постоје зрачења која свакодневно трпимо у затвореним просторијама, попут радона из тла и грађевинског материјала, а о којима нико не прича.
– Пре свега је важно да Србија оформи истраживачки тим, да буде у току и компетитивна. Присталица сам тога да сви облици производње електричне енергије који не загађују околину буду у оптицају. Нуклеарке су стабилан извор енергије, заузимају мало простора, не остављају катастрофалне последице на животну средину, попут хидроелектрана и термоелектрана.
Како проф. Бикит каже, закон о мораторијуму изградње нуклеарних електрана, донет код нас после Чернобиља, имао је лоше последице. Драстично се смањио број стручњака и студијских програма из ове области.
– То је потенцијално опасно, јер нема довољно стручњака који се баве заштитом од нуклеарних акцидената – сматра проф. Бикит. – Морамо да будемо у току, јер без правог кадра, тешко бисмо се снашли у случају нуклеарних акцидената у окружењу.
НЕПРИХВАТЉИВ РИЗИК ЗА ЧОВЕЧАНСТВО
ИВАН Карић, председник Зелених Србије и шеф преговарачке групе за поглавље 27, сматра да су нуклеарне електране неприхватљив ризик по животну средину и човечанство.
– Наука још није нашла начин за безбедно одлагање нуклеарног отпада – каже Карић. – Залажемо се за престанак ширења нуклеарних електрана, затварање постојећих и за чисте, обновљиве изворе енергије. Нуклеарна енергија већ у свету има мањи удео од обновљивих извора, а он ће наставити да опада. Након несреће у Фукушими, талас затварања нуклеарки је настављен.
СТРОГЕ ПРОВЕРЕ СИСТЕМА
ДАНАС су далеко строже провере реакторских система, процедура, као и припремљености за деловање у случају сваког одступања од нормалних услова рада – објашњава др Радак. – Оператори на реакторима морају да прођу обиман вишегодишњи програм обуке, као и да се непрестано усавршавају.
Такође, строг је захтев да постоје добро развијени планови деловања у ванредним ситуацијама на свим нивоима, што у време катастрофе у Чернобиљу није био случај. У пројектовању реактора усвојено је неколико сигурносних стандарда, међу којима да мора постојати комбиновани челични и бетонски оклоп око реактора.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
