Pročitaj mi članakProfesor Beogradskog univerziteta Ratko Ristić kaže da istražne radnje u okolini Loznice i Valjeva kada se radi o ispitivanju rezervi litijuma jesu "praktično probni balon za celu Srbiju, jer te rezerve litijuma su prisutne i u Gornjem Milanovcu, na teritoriji Čačka, Požege, Rekovca, Jagodine, i na 60 lokacija je izdato nešto što se zove istražno pravo za litijum i govori se o stotinama hiljada hektara teritorije Srbije koje bi bile eventualno ugrožene tom eksploatacijom.
– Нажалост, форма у којој се литијум налази у овим овереним резервама у Србији је у минералу јадариту који је јединствен као минерал, али је најгора могућа форма која садржи литијум, бор и неке остале атрактивне елементе, и хемијско-технолошки процеси који би се применили довели би до потпуне девастације простора, јер пре самог процеса би требало уклонити огромне површине квалитетног земљишта, шума, раселити локално становништво, и ту се поставља и питање суверенитета – ко је носилац суверенитета у Србији – да ли грађани и држава Србија или профитни интереси страних компанија – пита професор.
Он подсећа да је пре неколико месеци био скуп у Луковцу код Ваљева, где се током истражних радова излила једна бушотина, „загађена је вода, вишеструко су повећане концентрације литијума, арсена, бора у води, дошло је до угинућа стоке и нарушавања здравља домаћина у чији бунар је продрла та вода“.
Ко у име Владе преговара о фабрици литијумских батерија?!
– То је парадигма оног што би се дешавало ако би кренула масовна истраживања и експлоатација литијума – упозорава он.
Истиче да „треба имати на уму чињеницу да сви из Европе који говоре о томе како Србија треба да користи своје потенцијале, Србији намењују улогу модерне колоније, и чак имате један артикулисан термин – ‘жртвована земља'“.
– То користе бројни европски политичари, а секретар за унутрашњу трговину ЕУ Тијери Бретон говори о томе да Европа по сваку цену треба да искористи све своје потенцијале често и на уштрб неких еколошких стандарда. поставља се основно питање зашто би Србија потхрањивала индустријске и профитне интересе богатих европских компанија које исти тај литијум имају и у Енглеској, и у Немачкој, и у Француској, Финској, Португалу. Зашто Србија мора да жртвује свој простор, здравље свог становништа, своје природне ресурсе да би смањила дисбаланс у неком поређењу са Кином, када су у питању ретки елементи и минерали – указује Ристић.
Тома Мона бриљира: Литијум био шанса да измислимо интернет
Додаје да мисли „да се овде прелама нешто што је визија одговорне државне политике која је загледана у будућност и врло лукративних, приземних и непримерено ниских интереса неких у нашој политичкој номенклатуру, који су веома повезани са интересима страних корпорација“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 16, 2022
