Прочитај ми чланакЗа сада незадовољавајући одзив на позив МУП-а да се легализује оружје у Србији; Многи не региструју јер су им дажбине прескупе, за "тетејац" до 200 евра
ОДЗИВ грађана Србије на позив МУП да легализују оружје до 1. октобра засада је, како сазнају „Новости“, доста слаб. Претпоставља се да су разлог годишњи одмори, као и да ће се ситуација поправити током септембра.
Оглас да почиње седма по реду легализација, МУП је објавио 2. јуна и позвао грађане да оду до најближе полицијске станице и предају илегално оружје, за које немају папире, без обавезе да докажу његово порекло. Тако неће сносити одговорност ако су га незаконито набавили.
Како подсећа Саша Ђорђевић из Београдског центра за безбедносну политику, до сада је на тај начин од 2002. године наовамо прикупљено више од 200.000 комада илегалног оружја. Међутим, процене су да је у нашој земљи и даље много нерегистрованих „цеви“. Према подацима МУП, у Србији има скоро милион комада легалног оружја и 200.000 – 900.000 илегалног. Неке друге процене, пак, кажу да укупан број достиже три милиона.
Душко Илић, генерални секретар Националне асоцијације за оружје, оцењује да су ове бројке предимензиониране и каже да је много тога већ предато или одузето. Проблем је, по њему, оно оружје за које грађани више немају ни воље, ни новца да прикупе потребне папире не би ли добили дозволу. Уз то, наши држављани су једини, поред грађана РС, који плаћају годишњи порез на оружје за личну безбедност, који премашује 17.000 динара.
– Некада је било регистрованих 1.500 комада оружја за личну безбедност, а сада их има само 800, јер су дажбине превелике – каже Илић.
ГРАЂАНИ не смеју да поседују аутоматско оружје и експлозивне направе. Гро тога је донето са ратишта и, како тврди Илић, већ стављено под контролу, али има и онога што је промакло. С времена на време полиција налази сандуке са бомбама у шуми или поред контејнера, али увек постоји опасност да се тога докопа онај ко не треба.
Према најновијем Закону о оружју, пооштрени су критеријуми за добијање дозволе за држање и ношење оружја, и предвиђена провера здравствене способности власника. Он мора да набави лекарска и судска уверења, заврши обуку, прође тест из руковања оружјем, плати таксе… Тако за обичан домаћи „тетејац“, који на тржишту кошта двадесетак евра, мора да плати дажбине и по 200 евра. Многи немају тај новац, па оружје завршава као нерегистровано.
– Грађани који уредно региструју оружје постају особе другог реда. Пошто плате астрономски порез, може да се деси да их неко лажно пријави за претњу или да прекршајно одговарају за кршење јавног реда и мира, па да им то исто оружје буде одузето. Зато се неки одлучују да га не пријаве, а неће ни да га се одрекну – каже Илић.
Да су наши суграђани све мање расположени да предају оружје без обзира на то што неће сносити никакве последице слаже се и Саша Ђорђевић:
– Опадајући тренд легализације је нарочито био уочљив прошле године, када је предато свега 1.410 комада. За слаб учинак акције криви су недовољна подстицајна кампања, лош тајминг и неповерење грађана у институције у предају оружја.
