Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Више од 200.000 корисника дозвољеног минуса ушло „у црвено“ за четири милијарде динара. Онима који су предуго „испод црте“ поједине банке без најаве и објашњења укидају позајмицу
Банке износ дозвољених минуса углавном одобравају у висини једне или једне и по плате
Банке износ дозвољених минуса углавном одобравају у висини једне или једне и по плате
Црвени минус по текућим рачунима грађана Србије тежак је готово четири милијарде динара, што је око 34 милиона евра. Колико грађана је из дозвољеног улетело у недозвољени минус непознаница је, али је, према подацима Удружења банака Србије, реч о тачно 265.120 текућих рачуна. Они који предуго остану „испод црте“ могу да очекују да им банка укине ову врсту позајмице.
Банка се у уговору о склапању позајмица штити „ситним словима“ која јој омогућавају да уговор једнострано може да раскине без објашњења. Код појединих банака, баш код услова за одобравање дозвољених минуса, стоји следеће упозорење: „Банка задржава право да безусловно и без најаве, по сопственој оцени и потреби, укине право на коришћење прекорачења по текућим рачунима грађана“.
– Дозвољени минуси представљају најскупљи вид позајмице па је стога у интересу и саме банке да их клијенти што дуже користе – каже за „Новости“ Дејан Гавриловић, председник Удружења банкарских клијената „Ефектива“. – Иако им уговори дозвољавају да по својој вољи клијенту укину минус без објашњења, до сада у Удружењу нисмо наишли на случај да неко уредно измирује обавезе, а да му је коришћење дозвољеног минуса преко ноћи укинуто.
Дозвољени минуси спадају у најскупље позајмице, јер се каматне стопе крећу и до 40 одсто на годишњем нивоу. Јефтиније је за оне који тек повремено „упадну“ у дозвољени минус, док они који из минуса не излазе и те како осете колико то кошта. Тако, на редован минус од 50.000 динара камата месечно дође и до 1.500 динара. Када се улети у „црвени“ минус, камате иду и до 80 одсто годишње, али их банка обрачунава само на онај износ између „дозвољеног“ и „недозвољеног“.
Гавриловић истиче да се изненадно укидање ових омиљених позајмица по текућем рачуну углавном односи на нередовне платише, које су предуго у недозвољеном минусу, или на оне којима зарада осетно падне током претходних месеци.
– И када укину минус банке клијенту обично дају могућност да дуг врати у неколико рата – истиче Гавриловић.
Банке износ дозвољених минуса углавном одобравају у висини једне или једне и по плате, односно пензије. Услов је да месечна зарада уредно „леже“ на рачун у тој банци. Позајмица се одобрава на рок од годину дана и већина банака тек након тог периода утврђује нови износ позајмице, у зависности од тога да ли је плата у међувремену порасла или пала.
Међутим, постоји и неколико банака које у својим уговорима у старту предвиђају да се износ дозвољеног прекорачења убудуће на свака три месеца аутоматски усклађује са просечном висином месечних прилива. То, практично, значи да запослени коме касни плата, па уплата „легне“ на рачун идућег, а не овог месеца, аутоматски улази у недозвољен минус на шта се обрачунавају огромне казнене камате. Исто важи и за боловање, где су уплате на текући рачун запосленог мање од просека.
