Прочитај ми чланакОдбрана сина Жељка Митровића опет је тврдила да је узрок несреће било претрчавање улице на црвено
Александар Митровић не може да буде осуђен што није пружио помоћ Андреи Бојанић коју је колима усмртио у јулу 2013. године јер је то кривично дело у међувремену застарило. То је утврђено на седници већа Апелационог суда где је почело разматрање првостепене пресуде којом је Митровић у јулу ове године осуђен на годину дана кућног затвора.
FOTO: N1
Веће које ће одлучивати о пресуди чине судије Марко Јоцић, Омер Хаџиомеровић и Сретко Јанковић.
Апелациони суд првостепену пресуду може да потврди, преиначи или укине, односно случај врати у Први основни суд на поновно суђење.
Александар Митровић је првостепеном пресудом осуђен за два кривична дела: за тешко дело против безбедности јавног саобраћаја добио је 11 месеци, а за непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној незгоди још шест. Судија Првог основног суда Зорица Аврамовић је изрекла јединствену казну затвора од годину дана, а Митровић је добио и забрану управљања возилом од годину дана.
У међувремену, за друго кривично дело – непружање помоћи повређеном, наступила је потпуна застарелост, те за то дело Митровић неће моћи да буде осуђен. Наиме, максимална казна за ово дело је три године, а застарелост наступа након што протекне дупло више времена од предвиђене максималне казне. Дакле, 18. јула ове године, на шесту годишњицу погибије Андрее Бојанић кривично дело непружања помоћи је застарило.
Тужитељка Снежана Шекуларац кратко је данас изложила жалбу тужилаштва и затражила од Већа Апелационог суда да пресуду преиначи и Митровића осуди на 16 месеци затвора како је то завршном речи тужиоца и тражено.
Нешто детаљнији били су адвокати Александра Митровића.
Одбрана сина Жељка Митровића опет је тврдила да је узрок несреће било претрчавање улице на црвено, те да брзина којом је Митровић возио није узрок погибије Андрее Бојанић.
Адвокат Боривој Пајовић рекао је да је од почетка процес вођен некоректно, те да је Митровић након саобраћајне несреће неосновано био три месеца у притвору.
Други Митровићев бранилац, Миленко Милисављевић, казао је да је став суда да је „оптужени крив јер није избегао ситуацију коју је други створио“ и тражи укидање пресуде и њено враћање на поновни поступак.
Милисављевић је поновио да је апсурдан став Првог основног суда да не уважи вештачења која су установила да је Андреа Бојанић претрчавала улицу што је, како наводи, кључни аргумент за тврдње да Митровић није крив.
Међутим, у налазу који је у фебруару 2014. израдио вештак судске медицине Бранимир Александрић са двојицом саобраћајних инжењера наводи се да је Митровић возио око 65 километара на час, као и то да је Андреа Бојанић претрчавала улицу.
Своје налазе Александрић је поткрепио тврдњама да је Бојанић имала повреде на потколеници, а којих нема у записнику са обдукције.
Тадашња тужитељка Милена Божовић затражила је поништај вештачења, али и Александрићево званично изјашњење у овом случају.
„Интегритет вештака је доведен у сумњу и медицинско вештачење које постоји у списима предмета је комплетно ништавно. Оно што је у његовом налазу потколеница – у обдукционом записнику је подлактица. И на фотографијама се види да повреда које Александрић наводи нема“, казала је тада Божовићева.
У званичном изјашњењу Министарству правде Александрић је рекао да је пермутовао повреде, пише у документацији.
Читајући образложење првостепене пресуде у јулу ове године судија Првог основног суда, Зорица Аврамовић рекла је да је на Митровићевој страни било више олакшавајућих околности. Једна од њих је што је утврђено да је покојна Андреа Бојанић улицу прелазила на црвено светло, а друга што Митровић није био раније осуђиван.
„Саобраћајна несрећа десила се 2013, када је Митровић имао 19 година што је утицало на то да се Митровићу као тада млађем пунолетном лицу казна незнатно умањи испод законског минимума“, казала је судија Аврамовић на изрицању пресуде.
Син Жељка Митровића осуђен је шест година након саобраћајне несреће, а за четири године суђења било је чак четири судска вештачења.
Највише спорења било је око тога којом брзином је Митровић возио и да ли је Бојанић улицу претрчавала или не, а један вештак је чак навео непостојећу повреду на њеној нози као аргумент да је трчала.
И само тужилаштво је ипак припремило терен за казну коју велики део јавности сматра сувише благом – наиме, у оптужници су дела за која се Митровић терети ублажена тиме што се тврди да је до несреће дошло из нехата за шта је прописано годину дана затвора.
Према наводима из оптужнице, Митровић је БМW у власништву компаније Пинк 18. јула 2013. возио брзином већом од дозвољене, односно више од 80 километара на час. Пише и да је Митровић прошао на зелено светло за аутомобиле када је налетео на Андреу Бојанић која је прелазила на црвено за пешаке. Наводи се да је тело Андрее Бојанић одбачено 29 метара од места удара, а да је Митровић без заустављања „свестан свог дела оставио без помоћи“ Андреу Бојанић која је од задобијених повреда преминула на лицу места.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
