Прочитај ми чланакПоново се праве спискови. На њима су овога пута просветари. Они који су учествовали у обустави наставе. Зашто је тражила да се сви они попишу, министарка Славица Ђукић Дејановић данима не одговара, а данас одговор на то питање није било могуће добити ни од председника Владе Милоша Вучевића. Причом о томе да ли су спискови притисак на просветаре, није желео да квари прославу дана једне школе.
Веће плате траже просветни радници. Ресорна министарка за то не мари. Приорет јој је, чини се, ко је све учествовао у обустави наставе. Директорима основних и средњих школа је послала допис у ком тражи прецизне информације.
„Директори се обавезују да увек воде евиденцију о наставницима који су обуставили рад“, наводи се у допису.
„Ово доживљавамо као својеврсну врсту притиска, то негде у пренесеном значењу значи да следећи пут будемо обазриви и да се унесе пометња и страх у наше редове и да више случајно не дођемо на идеју да тотално обуставимо наставу“, рекла је учитељица Весна Јеротијевић.
Због чега се праве „спискови“ просветара, покушали смо да сазнамо од председника Владе Милоша Вучевића, који је, поводом дана школе, посетио Математичу гимназију.
Н1: Због чега се праве спискови за просветне раднике који су учествовали на протесту, је л се на тај начин уноси страх међу запослене?
„Дошли смо лепо да прославимо годишњицу Математичке гимназије, сутра ћемо имати изјаве за медије“, одговара Вучевић.
Н1: Шта Ви мислите о томе као премијер што се траже спискови за запослене?
Вучевић: Ја сам срећан што сам данас у Математичкој гимназији, а сутра ћемо причати о другим темама.
Н1: Спискови Вас не брину?
Осим премијера ћуте и у Министарству просвете. Не одговарају на наш упит о томе чему служе спискови који се састављају. Запослени у просвети тврде да евиденција њихових имена није једино што се од директора тражи.
„Сада прети да убудуће сва комуникација иде између директора и родитеља, негде су свесни те снаге коју би у заједничком деловању родитељи и просветни радници имали, па не би то само променило спорвођење једног протокола, то би могло даље и више да одјекне, тако да се они очигледно тога плаше“, додаје Јеротијевић.
Бивши министар просвете Срђан Вербић каже да допис који је упућен на адресе школа не треба схватити као застрашивање, већ као текст са лошим формулацијама.
„Слажем се да то може да се тумачи и овако и онако и сад ако су људи емотивни у том тренутку, ако су усред штрајка, нормално да ће то тумачити као притисак“, сматра Вербић.
„Знате зашто ја мислим да ово јесте врста застрашивања, иако можда није намера била та комплетно, људи који раде као директори имају једну дозу аутоцензуре, где они у старту кад поменете штрајк њима се ороси чело, зато што ће њих неко да клепи одзго“, каже Ана Димитријевић из Форума београдских гимназија.
Поједини директори незванично сведоче, да је у неким школама „вршљала“ просветна инспекција – баш у време одржавања протеста. А тог 16. септмебра часови су били скраћени у више од 500 школа.
