Прочитај ми чланакМинистар здравља Златибор Лончар тврди да у Србији више нема листи чекања за скенер, јер је протеклог викенда прегледано готово 3.000 људи. Међутим, прећутао је да тиме проблем није решен, јер ће добар део пацијената чекати на резултате недељама или месецима, јер у нашој земљи постоји озбиљан дефицит радиолога, чији је посао снимање и писање ових извештаја, а њихов недостатак узроковаће и нове листе.
Према статистикама здравствених кадрова, радиолози су у српској медицини међу најдефицитарнијим, па су тражени и државно и приватно, због чега сви раде дупло, а у установама се тако формирају листе чекања на снимања, али и на резултате.
Узрок вишемесечног чекања био је, истичу стручњаци, управо дефицит радиолога, који издају резултате прегледа, које пацијенти у државним болницама често не добију и по неколико недеља, због гужве.
“До 2012. радио сам у Универзитетском клиничком центру Ниш. Тамо се месецима чекало на снимања, за скенер чак краће него за магнет. Једно време радили смо и трећу смену, па су нам то укинули. Због дефицита особља, дискутабилан је број снимљених током протеклог викенда, који помиње министар Златибор Лончар. Није ми јасно где су пронашли толико техничара и радиолога, али и исправних скенера. Требало би да негде буде транспарентно издат тај списак”, каже за Нова.рс др Александар Ивковић, специјалиста радиологије.
Радиолози раде и државно приватно
У приватним установама, резултат се добија одмах после снимања.
“То је кад имате једног, два пацијента, а не десетине или стотине њих. Међутим, чујем да у болницама људи и даље чекају резултате 10 до 15 дана, па и дуже. Све зависи од броја пацијената, али и кадрова. Радиолози раде приватно, без обзира да ли су запослени у државној установи, јер је дефицит велики, а тај дупли посао успорава рад на резултатима”, објашњава др Ивковић.
“Осим што је мало радиолога, они по закону не смеју да раде, односно да проводе у зони зрачења, дуже од 32 сата недељно. А како су запослени и државно и приватно, не могу да постигну да ураде сва снимања на време, ни да издају резултате, посебно кад је велики број пацијената у кратком периоду, као што је био случај протеклог викенда”, истиче доктор.
Како ради скенер?
После више година праксе у државној болници у Београду, виши радиолошки техничар, који је замолио да остане анониман, за Нова.рс објашњава колико је заправо сложена процедура снимања скенером и писање извештаја, али и због чега колеге из струке сумњају у број изведених снимања, које министар наводи.
“То није нешто што се ради ‘преко ноћи’, нити за пет минута. У питању је озбиљна дијагностика која некоме може спасити живот ако се уради како треба, а може направити проблем, ако се не ради пажљиво и правилно. Надам се да те људе нису офрље прегледали, јер велики је то број за само два дана. Скенерски преглед, на данашњим МДКТ апаратима траје од пар минута (ако је хитан преглед трауме главе), па до око 15 минута, на пример прегледи уролошке патологије”, прича он.
Скенерском прегледу претходи, истиче, уобичајено „добар дан, име и презиме, лабораторијске анализе”, као и попуњавање упитника и слично, што одузима одређено време.
„Особље потом мора сваком пацијенту да објасни шта да ради, да се прво раскомоти, шта све да скине са себе, где да легне. Онда се објашњава да ће му у вену руке поставити пластичну цевчицу, браунилу за давање контраста (код неких), а да у наредних пола сата мора да попије раствор, који је горак, али ситним гутљајима на по пар минута, па буде лакше“, наставља наш саговорник.
Потом тај исти пацијент одлази опет у чекаоницу.
“Тамо седи док не попије раствор и чека да опет буде прозван. Е, тек када пацијента прозовемо, следи два до 20 минута прегледа, односно снимања скенером, које зависи од дела тела које се снима. Након тога узимамо руку пацијента и извлачимо цевчицу, када се облачи и слободан је да иде. И то је процедура само за једног, а замислите сад готово 3.000 људи”, каже овај виши радиолошки техничар.
После снимања, ред је на писање извештаја
И то је само део посла.
Тек након снимања, радиолог мора да интерпретира преглед, односно да напише шта је видео.
“Тада даје своје мишљење о дијагнози због које је пацијент послат на ЦТ. Тај део посла захтева далеко више времена од самог снимања. Сваки део прегледаног дела тела мора речима да опише, квалификује и квантификује (димензије, положај са суседним структурама, понашање након убризгавања контраста, итд.)”.
Замислите, наглашава он, шта све треба описати једном онколошком пацијенту, коме су скенирани грудни кош, абдомен и карлица.
“Креће се од плућа – сваки део понаособ, па велики крвни судови средогруђа, па само средогруђе. Потом следи дијафрагма, па тек онда оно најосновније у трбуху или карлици. Е, то прегледање урађеног скенера је најважнија ствар, а поред знања и искуства изискује време. Радиолог треба да одржи око и пажњу сатима на више пацијената, да се, не дај боже, нешто не превиди или лоше интерпретира (опише). На страну што мора да прекида тај посао, у случају консултација са техничарем, ако нешто није јасно”, објашњава наш саговорник.
Колико је радиолога и техничара, али и скенера, било укључено у снимања протеклог викенда, кад ће сви ти резултати бити готови и колико ће бити сигурни, ако су “на брзину” исписани.
“За викенд смо, наводно, укупно снимили готово 3.000 пацијената, а нико не помиње налазе. Ово је све, плашим се, јефтини популизам и ‘решавање’ проблема преко колена, које не може да се одржи на дуже стазе и врло је упитно“, закључује виши радиолошки техничар.
