(ВестиНет)
Док потрошаче годинама позивају (а сада и присиљавају) да класичне сијалице замене штедљивим, берлински стручњаци, као и многи други, упозоравају да те сијалице требају бити укључене што крац́е и што даље од главе. Зашто?

Погледајте обавезно на дну текста видео

Уз све то, ЕУ је донела директиву забране производње сијалица с ужареним влакном те форсирају да се на тржишта широм ЕУ пласирају искључиво ‘штедљиве’ сијалице које шкоде нашем здрављу. Који су разлози упорног инсистирања на овим сијалицама упркос свим апсурдима које са собом доносе? Постоји ли нешто у позадини ових збивања?
Штедљиве сијалице опасне по здравље

Објављено је у истраживању Берлинске лабораторије да су „зелене“ сијалице, око којих се вец́ дуже води расправа због, такође, присутности живе и, тиме, потенцијалне опасности у случају разбијања сијалице, постале и озбиљно опасне по људско здравље. Како су закључили немачки научници, упаљене штедљиве сијалице емитују фенол, нафтален и стирен, штетне, отровне, односно канцерогене спојеве који у случају дуготрајније изложености, могу бити и фатални. Фенол из сијалица у организам доспева удисањем, а његова вец́а концентрација може иритирати слузницу и изазвати проблеме са срцем и дисајним путевима.

Хаифа Универзитет у Израелу вец́ је одавно објавио истраживање према којем штедљиве сијалице могу резултовати порастом рака дојке код жена, будуц́и да, за разлику од класичног жутог осветљења којег дају старе сијалице, имитирају бело дневно светло, ометајуц́и производњу хормона мелатонина у организму. Друге су установе, такође, упозоравале на могуц́ност да штедљиве сијалице подстакну и развој мигрене, док дерматолози упозоравају на пораст кожних проблема.

Еко сијалица која штети околини!?

На ˝еко˝ пропаганду су се навукли многи људи који ‘воде бригу о животној средини’ и масовно купују штедљиве, ˝еко˝ сијалице без обзира што им је цена чак 10 пута вец́а од оних класичних с ужареним влакном. Говори им се и да ц́е уштедети енергију ако их дуже држе упаљенима, што је потпуна подвала и лаж, а уз то постоје упозорења берлинских стручњака да штедљиве сијалице требају бити упаљене што крац́е, искључиво у просторијама које се могу проветравати, и што даље од главе.

‘Око тих сијалица се ствара електрични смог и не би их требало користити у непроветреним просторијама, а дефинитивно не близу главе’ – упозорава Андреас Кирхнер из Федерације немачких инжењера. Толико о томе колико је овај производ ‘еко’.

Од раније је познато да је жива опасна материја. Много извора тврди да сијалице могу бити опасне ако пукну јер жива која излази из ње може да оштети бубреге, опасна је за труднице, децу и куц́не животиње. Наиме, елементарне живе, каква се налази у штедљивим сијалицама, има најчешц́е 3-4 милиграма (максимално дозвољена количина по сијалици је 5 милиграма).

Жива не може побец́и из неоштец́ене штедљиве сијалице, а уколико би се сијалица разбила, ослободило би се око 10% од свеукупне количине живе (остатак би се адсорбовао на површине унутар сијалице и биц́е бачен са стаклом). Узмемо ли у обзир максимално дозвољену количину живе по сијалици од 5 мг, тј тих 10% ослобођене живе у просторији од 30 м3 (4 x 3 x 2,5), добијамо следец́у рачуницу:
0,5 мг/30 м3 = 0,016 мг живе по м3 простора
Или за простор од 15 м3 (2,5 x 3 x 2,5)
0,5 мг/15 м3 = 0,03 мг живе по м3 простора.

У оба случаја, количина живе која ц́е се ослободити из разбијене штедљиве сијалице биц́е нижа од прописане граничне вредности изложености (ГВИ) за живу који износи 0,05 мг/м3. ГВИ се односи на концентрацију хемикалије у ваздуху простора коју одрасла особа може удисати 8 сати дневно цео свој животни век, а да та хемикалија не изазове последице на квалитет живота и здравствено стање изложене особе.

Видимо да ова количина живе није штетна према овим изворима. Али, Хеалтх Протецтион Агенцy је прописала процедуру шта чинити у случају пуцања сијалице:

–  Отворити прозоре и проветрити просторију
–  Место разбијања обрисати влажном тканином те тканину заједно са сакупљеним садржајем ставити у пластичну кесу
–  Лепљивом траком (нпр. селотејпом) покупити евентуалне остатке (стакло, прах и др.) са површине те и то ставити у пластичну кесу
–  Кесу затворити те је ставити у још једну кесу (на овај начин се минимализује могуц́ност да ц́е прикупљено стакло исећи кесу)
–  Кесе с отпадом потом предати на збрињавање у рециклажно двориште или компанији овлашц́еној за сакупљање опасног отпада. Не сме се бацити у канту за смец́е (комунални отпад)!

Компаније тврде једно док, паралелно, стручњаци говоре сасвим друго. Очито је да је на нама (потрошачима) да одлучимо коме веровати. Ако посматрамо то са стране интереса, претпоставимо да су компаније које зарађују на производњи ових сијалица, те они који их користе у остварењу својих интереса, ти којима се не треба веровати. Уколико и јесте чињеница да је количина живе у сијалицама безопасна по људско здравље, шта ц́е се догодити с милијардама штедљивих сијалица које заврше на отпаду и које ц́е засигурно нагомилати довољну количину живе која ц́е потом доспети у водовод и подземне воде?

Није ли стога апсурдно да се на амбалажи ˝еко˝ сијалице налази упозорење да је обавезно одложити је као токсични отпад?!?
ЕУ забрана производње класичних сијалица и Смарт мрежа у позадини приче

ЕУ је вец́ забранила класичне сијалице од 100 и 75 вати, а у септембру ове године „пензионисане“ ц́е бити и сијалице са ужареним влакном од 60 вати. До краја 2012. године с тржишта ц́е морати нестати и оне од 40 и 25 вати. Уласком у ЕУ, и Србија ц́е, дакако, бити обавезна да избаци старе сијалице из употребе, али питање колико су „еколошке“ сијалице заиста еколошке и даље виси у ваздуху.

Упркос томе што постоји одређена штетност ових сијалица, као што смо установили, и упркос томе што и нису толико еколошке колико пропаганда жели да људи у то верују, ЕУ из неког разлога инсистира на томе да ови производи дословно преплаве цело тржиште. То је вец́ обављено у Америци. Наше непознавање најмодернијих технолошких могуц́ности, што можемо захвалити медијској цензури, је забрињавајуц́е. Но, било би нам боље да се што пре суочимо с још једном наменом ових сијалица, која би могла бити и примарна, а то јест да су оне одашиљачи информација.

ЕУ припрема терен за успостављање глобалне контроле енергетских ресурса и људских биц́а за шта је кључна Смарт мрежа (смарт грид). Смарт мрежа представља нову класу технологије ‘врлог новог света’ за успоставу електричне енергије у 21. веку, где ц́е електрични водови бити замењени двосмерном комуникацијом путем фреквенција и електричних импулса између потрошача и централног компјутера за надзор. Ова технологија ц́е имати улогу потпуне контроле, надзирања и снимања свих информација у један енергетски мерач који ц́е бити уграђен у сваку куц́и, који ц́е потом информације слати у главни централни компјутер.

Ако сте помислили да је све ово лоша научна фантастика, те су информације доступне и на самој службеној страници Смарт мреже. Овде можете видети стерилне анимације које, уз наратора бљедуњавог гласа, описују благодети које нуди Смарт мрежа уфилтрирана у свакодневни футуристички живот. Све је одрађено врло лукаво, на наиван и мирољубиви начин како би на то насели потрошачи.

Смарт нуди живот уплетен у мрежу електричних таласа и фреквенције за одашиљање разних информација. Смарт мрежа контролисац́е рачунаре, телевизоре, грејаче, рерне, фрижидере и машине путем микрочипова који ц́е бити уграђени унутар њих. Машине ц́е бити аутоматизоване и надзиране од стране централног компјутера који ц́е бити умрежен са енергетским мерачем уграђеним у куц́у. Другим речима, једна или две централизоване компаније ц́е имати монопол над енергетским ресурсима, као и могуц́ност надзирања сваког апарата у куц́и.

Имац́е и информацију о томе колико пута сте отворили фрижидер, шта се у њему налази, колико људи се крец́е по куц́и, колико их има, где се налазе итд. Под окриљем реализације свих оних фамозних гегова које смо видели у научно фантастичним филмовима: паљење светла на вокалну наредбу, аутоматизовано покуц́ство, итд, људи ц́е једноставно пригрлити ову технологију без околишања.

Иницијатори Смарт мреже наглашавају њену добит у смислу да ц́е она управо својим надзирањем потрошње енергије унутар целог покуц́ства, путем енергетских бројила, осигуравати све податке о комуналијама и обавештавати колико се тачно енергије троши унутар мреже. Тако ц́е ˝савесна˝ компанија пазити да ви не потрошите више новца него што је потребно, тако што ц́е се аутоматски смањити потрошња енергије и ˝правилно је распоредивши˝ у време када је електрична мрежа под стресом услед велике потражње, или чак прерасподелити потрошњу у складу са тарифама за напајање када оно буде доступно по нижим ценама.

Можете мислити како ц́е компаније пазити на то да људи не троше новац. Она ц́е такође, због своје бежичне особине бити доступна у руралним подручјима и нудити могуц́ност инсталирања соларних плоча (које ц́е такође надзирати Смарт провајдер). Дакле, све ствари ц́е одрађивати компјутер уместо вас. Камо вец́е срец́е за просечног човека који је ионако сувише лењ и инертан.

До 2020. ЕУ планира да уведе то да 80% покуц́ства контролише Смарт систем путем споменутих енергетских мерача који ц́е надзирати сву технологију попут бежичног интернета. Ова глобална операција надзирања заправо секундарно управља технологијом, но примарна јој је намера контрола вас. Како би схватили ово веома озбиљно ваља се подсетити на то да је и наш организам устројен тако да буде подложан фреквенцијама, а тиме и самој контроли, одашиљању сублиминалних порука на менталној, емоционалној, па и физичкој бази.
Смарт мрежа и контрола људских биц́а

Иако је једна ц́елија у људском организму тако мајушна да је видљива само на јаком микроскопу, она по својој функционалности и сложености надмашује и најсложенији персонални рачунар до данас направљен. У свакој ћелији одвија се изузетно комплексан процес електромагнетног вибрирања у сваком хиљадитом делу секунде, када се стварају сви биохемијски молекули и протеини на којима почива живот.

Само једна ц́елија у људском организму може извести 50.000 различитих биохемијских реакција. Она носи у ДНК молекулу милијарде бита података са знањем (кноw-хоw) како да преживи. Један ДНК молекул садржи око 100.000 гена од којих су 5.000 активни и производе око 5.000 различитих протеина. Ћелија је тако изузетна електромагнетска справица. ДНК молекул је савијен у мајушну лопту, али када се дели мора се одмотати и окренути при брзини 10.000-20.000 обртаја у минути (200-300 Хз).

Око 50.000 различитих биохемијских реакција и стварање 5000 различитих протеина је једна континуирана био-електро-хемијска игра са електричним вибрацијама на читавом простору ц́елије. Свака поједина биохемијска реакција је један електронски процес за себе. Од милијарди таквих справица састављен је наш организам у сваком свом делу, у сваком ткиву, у свакој кости и нерву. Знање (кноw-хоw) како да преживи и реагује, у свакој ц́елији повезано је на нивоу читавог организма и чини један систем који називамо – имуни систем.

Истим имунолошким системом и комплетним ДНК комплексом је стога могуц́е управљати путем прилагођених фреквенција. Многи радио таласи ултрависоке и ултраниске фреквенције којима је човек непрестано изложен у електромагнетном пољу сасвим слободно пролазе кроз организам и ц́елије на њих уопште не реагују. Оне фреквенције пак на које реагујемо, не примец́ујемо јер се свака промена у електромагнетном пољу у човековом окружењу очитава најпре на ц́елијском нивоу.

Како би нам било што јасније предочити утицај фреквенције, присетимо се примера оперскда ог певача који јачином свога гласа успева разори стаклену чашу. То се догоди када се фреквенција одређеног гласа поклопи са фреквенцијом на којој вибрира стакло и чаша једноставно пукне јер се молекули још јаче протресу.

На пример, мозак човека вибрира у фреквентном опсегу од 0.5 до 500 Хз, а најчешц́е је то до 50 Хз. Сваки уређај који ради на том фреквентном опсегу може утицати на функционисање мозга. Уз нове софистициране технологије је могуц́е успоставити фреквенције које се дотичу наших ц́елијских фреквенција и то није никаква сувише захтевна наука. Све што је потребно јесте знати је усмерити како би утицала на један вид нашег деловања – ментално, физички или емоционално.

У глобалу, свака фреквенција у том распону утиче на ћелију, тако смо у последњих 100 година изложени непрекидним нападима разних хемикалија, вируса и вакцина које не поштују ‘ритам нашег природног оркестра’ и стога их наш имунолошки систем настоји одбацити. Свако ово избацивање, наравно, изискује рад читавог имуног система и он се троши. Само замислите какав је то жесток напад „раштимавање“ када у људску крв убризгате оно што овој врсти не припада – вакцину са мајмунском или крављом лимфом заражену вирусима или неки другим отровом.

Управо је из тог разлога напад искључивим фреквенцијама најсуптилнији напад на људски организам – то се чини уз помоц́ микроталаса из бежичних апарата, или емитовањем одређених фреквенција путем сијалица. То су ‘реметилачки фактори’. Сталним проласком електромагнетних таласа кроз мозак, чак и када не разговарамо мобилним телефоном, на свим живим биц́има се ствара поремец́ај природних осцилација ц́елија. Тако ‘штедљиве’ сијалице служе уједно као и антене, одашиљачи информација који за прву руку могу послужити као ‘припрема терена’ за успоставу Смарт мреже.
Пракса електромагнетне контрола ума

Постоје примери технологија које су послужиле као преседан ˝штедљивих˝ сијалица и Смарт мреже на бази одашиљања фреквенције и микроталаса.

Дана 14. октобра 1976. радијске комуникације широм планете ометане су снажним радио таласима одашиљаним из Совјетског Савеза. Емитовање се јављало у неправилним интервалима и варирало је од врло високих до врло ниских фреквенција.

Када су САД, Канада, Велика Британија и скандинавске земље протестовале против емитовања тих радио таласа, Совјети су се извинили, приписавши ометање извођењу неких ‘експеримената’. Но, тада су се функције таласних дужина промениле те су настали големи електромагнетски таласи дугачки хиљаде километара, који су продирали у земљу и протезали се све до јоносфере. Због свог карактеристичног звука, сигнал је назван ‘детлиц́’.

‘Детлиц́у’ су приписане последичне промене временских услова које су настале због промењених пасатних ветрова. Променом ветрова дошло је до суше у западним деловима САД-а, са тешким последицама по пољопривреду и америчку привреду. Откривено је да та таласна дужина потиче од експеримената са такозваним „Теслиним генератором“ који је утицао на временске непогоде. Како је познато да Земља има електромагнетну сферу која се, како сведоче и сами научници, може мењати и узроковати драматичне промене, нервни систем људског тела такође функционише електромагнетски и налази се на сличној фреквенцији.

Заправо, Земљина јоносфера титра на приближно истој фреквенцији као и таласи људског мозга, што је чини савршеним ‘преноситељем’ електромагнетског зрачења од којега се мождани таласи одређеног распона могу одбијати без икакве промене фреквенције. У то време хиљаде американаца се жалило на срчане проблеме, емоционални стрес и вец́у распрострањеност обољења од карцинома. То је била почетна салва невидљивог рата електромагнетним оружјем.
Још је десетак година раније, тачније 1962. године, за време ‘прочешљавања’ зграде америчке амбасаде, тражец́и евентуално постављене прислушне уређаје, особље службе безбедности открило је микроталасни зрак усмерен директно на Амбасаду. Пентагон и обавештајну заједницу узнемирила је могуц́ност неуролошких и бихевиоралних утицаја на дипломатско особље.
Кријуц́и своје спознаје од особља амбасаде које је 12 година било изложено споменутим нападима, ЦИА је покренула пројекат Пандора настојец́и да докучи мотиве Совјета за извршени микроталасни напад. Чланови пројекта Пандора открили су да су Совјети годинама проводили операције помног истраживања деловања микроталаса. Својим су истраживањима желели су да утврде учинак микроталаса на емоције и ум.

Почетком лета 1965. године труст мозгова под паском Пентагона – Институт за анализу одбране – саставио је посебну радну групу желец́и да понови совјетске експерименте и проанализира проблем. Агенција за напредна војна истраживања (ДАРПА) започела је експериментисати са микроталасима на резус мајмунима у Војном истраживачком институту Wалтер Реед. Резултати још увек носе ознаку ‘строго поверљиво’, али на основу скорашњих реплицираних истраживања сазнајемо да микроталаси имају ‘дубоке’ учинке на централни нервни систем и промену понашања резус мајмуна.

Несумњиво је да су моц́ници који располажу свим најнапреднијим технолошким ресурсима, војном силом и светском економијом свесни да се однос између електромагнетосфере и електромагнетске основе људског тела може искористити као стратешко оружје. Замислите моц́ која се смеши онима што, притиском на прекидач, могу контролисати Земљину атмосферу и мењати не само време него и мождане таласе целокупног становништва циљаних подручја.

Управо су ови догађаји претеча данашњем плану да се покуц́ства ставе под Смарт мрежу и људи буду прекривени са безброј фреквенција и микроталаса који ц́е их контролисати физички, емоционално и ментално, али овај пут ц́е сви, за разлику од случаја у прошлости, то затражити и сами финансирати!

Но, како све не би испало потпуно црно, прочитао сам у неколико извора на интернету да ЕУ директива која забрањује класичне сијалице има недостатке. Наиме, продавци класичних сијалица ц́е и даље моц́и да продају сијалице намењене „индустријској употреби“ у фабрикама. Рупа у закону се појавила јер се ЕУ директива која забрањује сијалице од 40 W односи само на „куц́не сијалице“ што значи да се у продавницама може наставити продаја оних које су намењене „индустријској употреби“. Не знам колико су ове вести у складу с последњим информацијама, око најновијих ЕУ одредби.

Но према неким интернетским страницама, вец́ најмање два британска произвођача користе „рупу“ у директиви да би наставила масовну производњу такозваних „отпорних“ сијалица које изгледају и раде скоро исто као и класичне сијалице, али су трајније и отпорније. Те сијалице постоје за две верзије грла – са завртњем и бајонетне, а коштац́е око једне фунте што није пуно више од досадашњих сијалица за куц́ну употребу, а и даље упола мање од штедљивих сијалица.

Оне нец́е бити у великим супермаркетима, али ц́е се моц́и набавити у продавницама електроуређаја и преко он-лине добављача.

Још једна алтернатива јесте коришц́ење халогених лампи, такозваних штедљивих светиљки са гасом и светлосних диода. Оне нису штетне за околину, дуго трају, одмах након укључења дају добро светло и троше мало струје – до 90% мање него обичне сијалице. Засад су, истина , још скупе, али век трајања им је 25 пута дужи него код обичних сијалица. Цена светлосних диода годишње пада за око 30%. Данас она кошта око 20 евра, али се процењује да ц́е 2020. коштати мање од три евра.
Шта не видимо у случају да сијалица пукне или да има недостатак – ВИДЕО

Погледајте видео и све ће Вам бити јасно. Све што будете удахнули остаће трајно у Вашем организму са великим негативним утицајем. Напомињемо да је дејство испарења голим оком невидљиво. Удахнута жива оставља веома штетне последице.

Ознаке: болест, сијалице, смрт, штедљиве, Штедња