Прочитај ми чланак

Случај Информер: Гажење новинарских стандарда које грађани годинама плаћају

0

Од почетка 2020. године лист Информер добио је најмање 18,3 милиона динара јавног новца на конкурсима за медијске пројекте, и поред тога што константно крши новинарске стандарде.

Интервју са вишеструким силоватељем који је Информер прво објавио на свом YouTube каналу, а потом и на насловници листа изазвао је буру у јавности и протест који је одржан јуче у центру Београда.

Савет за штампу, који прати да ли медији поштују стандарде професије, саопштио је да је тим интервјуом Информер у више наврата прекршио Кодекс новинара Србије.

На тај начин је понизио жртве, узнемирио јавност и застрашио своје читаоце, наводи се у саопштењу Савета.

Иако је његов већински власник и уредник Драган Ј. Вучићевић покушавао да интервју оправда новинарством, читав догађај је још једном вратио у први план питање давања новца из буџета онима који константно крше Кодекс новинара Србије.

Према јавно доступним подацима, Информеру је само од почетка 2020. године до данас додељено најмање 18,3 милиона динара на медијским конкурсима општина и градова широм Србије. Већину овог новца доделио им је Град Београд – скоро 17 милиона динара. Поред Београда, новац су Информеру давали и Нови Сад и Панчево – по пола милиона динара, Кикинда 200.000 динара а Оџаци и Сомбор по 100.000.

Новац је даван Вучићевићевој фирми Инсајдер тим која издаје Информер, али и њеној ћерки фирми Инфо ИТ медиа.

Информер је, за тај новац, писао о „рекордним улагањима“, Панчеву као „покретачкој снази региона“ и „никад бржем развоју“ Београда.

За то време, овај провладин таблоид је више пута кршио Кодекс новинара. Комисија за жалбе при Савету за штампу им је од почетка 2020. до јуна ове године изрекла 23 јавне опомене.

Опомене за последицу имају јавну критику, а поред тога требало би да утичу и на то који медији ће бити финансирани новцем грађана. Правилник за оцену медијских пројеката прописује да предност у добијању новца имају пројекти који остварују јавни интерес, уз гаранцију да се медиј придржава професионалних и етичких стандарда. Новац не би требало да буде додељен онима који крше професионалне стандарде.

Међутим, анализа ЦИНС-а је показала да се комисије које додељују буџетски новац већ годинама не обазиру на то што Информер крши Кодекс.

Тако се у решењу комисије, на једном од последњих конкурса на ком је овом таблоиду додељен новац, наводи да је Информеров пројекат у складу са критеријумима те да пружа „веће гаранције привржености професионалним и етичким медијским стандардима“.

Тамара Скрозза, чланица Комисије за жалбе Савета за штампу објашњава да они који додељују новац не постављају питање поштовања професионалне етике и стандарда већ се поставља питање искључиво у којој мери и на који начин ти медији заступају политику државног врха. И то је разлог због кога неко добија или не добија новац.

„Ми смо имали ситуацију да један таблоид добије новац уз образложење да комисија жели да се он поправи, да су они свесни да он крши Кодекс нон-стоп али да су му дали новац да би се поправио.“

Она подсећа да и Информер и остали таблоиди крше Кодекс на дневном нивоу, а да је овај случај само нешто језивији од других ситуација:

„Мени је драго што је сада пажња јавности фокусирана на то, али се сличне ствари у таблоидима дешавају на дневном нивоу. И то је оно чиме ова држава, ово друштво, мора озбиљније да се позабави.“

Иначе, ЦИНС је већ писао о привилегијама које провладини медији годинама уживају. И тада смо, између осталог, показали како је од 2017. године до септембра 2019. Информеру на конкурсима додељено 29,8 милиона динара. За то време је од стране Комисије за жалбе при Савету за штампу био опоменут око 40 пута. Писали смо и како до новца из буџета Информер долази тако што заобилази правила конкурса јер је скоро 70% новца који им је тада био додељен путем конкурса отишао Инфо ИТ медиа, која није издавач медија па формално нема ни једну опомену.

Тамара Филиповић Стевановић из Независног удружења новинара Србије је тада објаснила је да је у питању мана у Правилнику за оцену медијских пројеката:

„Савет за штампу не може да осуди продукцијску кућу за кршење Кодекса и то је нешто што је остало нерегулисано у тренутном правилнику, тај критеријум није примењив на њих једноставно”.