Слику коју је направио немачки војник из стрељачког вода 1941. године када је усликао Вукосаву Костић из Шапца како бежи са стрељања нисмо могли да видимо у школским уџбеницима, а она је само једна од жртава чувеног Крвавог марша и одмазде Војске Немачке у Другом светском рату!

Слика која оставља без даха, а на којој Шапчанка Вукосава Костић избезумљено бежи са стрељања, у јесен 1941. године није објављивана у уџбеницима, али због своје важности стављена је на на насловну страну једног изузетног издања које је пратило велику изложбу о злочинима Вермахта, у Немачкој.

Занимљиво је и то да је њу усликао немачки војник из стрељачког вода. Нажалост Вукосава није успела да побегне.

Овде је реч о одмазди Немаца над Србима у Шапцу 1941. године. Крвави марш или Марш смрти су устаљени називи за одмазду Немаца над грађанима Шапца која је започела 24. септембра 1941. године због устанка у Србији за време Другог светског рата.

Устаници су напали Немце у Шапцу 22. септембра 1941. године. Током 23. септембра борбе између устаника и Немаца су добиле на интензитету, после којих су обе стране имале знатне губитке.

Немцима у Шапцу је пристигло појачање 24. септембра, када је реку Саву прешла ојачана 342. немачка дивизија. Због напада на Шабац, и због губитака које су Немци претрпели, генерал Франц Беме је још 23. септембра издао наредбу која гласи:

– Дивизија 342., 24. септембра има на препад да покупи у Шапцу све мушкарце између 14 и 70 година и да их пребаци у концентрациони логор, који ће дивизија подићи северно од реке Саве.

Ова јединица позната је по томе што је била резервисана само за – добровољце! Не за регрутоване, него само за онога ко је сам хтео у рат. Бројала је преко милион људи! Сви су били сличног раста, да би кад један погине, други узео опрему.

До 26. септембра 342. дивизија је поставила концентрациони логор код села Јарак у Срему. На крају села, лево од пута Шабац – Рума, једна велика пољана ограђена је бодљикавом жицом са неколико кула осматрачница на угловима, на којима су били немачки стражари са митраљезима. Септембра 26., 1941. године пре подне издвојени су и пуштени кућама дечаци од 14 година, а остали Шапчани су постројени у колону по пет, и усиљеним маршом спроведени за Јарак. Пут од 23 километара пређен је за четири часа тако да је скоро цела колона, нарочито зачеље, прешла овај пут у трку. Немачки војници, праћени колаборационистима, ишли су на камионима, коњима и бициклима.

Изнемогле и неспособне Шапчане, који су падали од умора или заостајали, спроводници су успут све ликвидирали. По изјавама преживелих, на путу од Михајловца до Јарка ликвидирано је око 120 људи.

После вишедневног мучења жеђу, глађу, батинањем, пуцањем преко глава, мештани села Јарка издејствовали су одобрење код команде концентрационог логора да могу похапшеним пружити помоћ. Вода, коју су им сељаци из Јарка на колима доносили од 28. септембра, спасла је од смрти многе Шапачане. Град Шабац је тих дана био сабласано пуст. Немци су похапшене становнике вратили 30. септембра 1941. године у Шабац, у новопостављени концентрациони логор, који је по наређењу Врховног заповедника Србије, генерала Франца Бемеа успостављен у шабачкој јужној касарни.

Због погибије 21 немачког војника, генерал Беме је 4. октобра 1941. године наредио да се стреља 2100 затвореника из концентрационих логора у Шапцу и Београду (првенство су имали Јевреји и комунисти). Из концентрационог логора у Шапцу на Сави, 11. октобра 1941. године изведено је 805 Јевреја и Рома. Дан касније сви су стрељани и сахрањени у претходно ископаним ракама у мачванском селу Засавици.

Ексхумација жртава извршена је 12. јуна 1945. године. Према записнику Анкетне комисије Среског повереништва за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача састављеном у Богатићу, средишту Мачванског среза, на дан ексхумације у Засавици су ексхумирана 834 тела. Од тога 832 мушкарца и две жене. Од 832 ексхумирана мушка тела, 725 Јевреја избеглице, 23 Јевреја из Шапца и 84 Рома међу којима је био и један број Срба.

Верује се да су Немци почетком октобра 1941. године стрељали у Шапцу око 1.000 људи.

Извор: телеграф

Ознаке: немци, српкиња