ШКОЛА у Нишу сади багремове у част Балашевића, а СНС им посекла кедрове Солунаца

00:03 21.02.2021.

Основна школа "Бранислав Нушић" која се налази у близини Ниша, посадиће 68 белих багремова у част преминулом кантаутору Ђорђу Блашевићу. Тај део ће се назвати "Ђолетов парк".

Познато је колико СНС власт масакрира дрвеће свуда по Србији па у заштићеним парковима природе и тако је на ужас Нишлија посекла здраве столетне кедрове које су засадили Солунци у знак захвалности што су се живи вратили из рата, тако да је питање шта ће бити са багрењем ако им дозволе да га засаде.

– Основна школа „Бранислав Нушић, у Доњој Трнави, близу Ниша, посадиће 68 белих багремова, у част Ђорђа Балашевића и на тај начин ће му одати пошту. Тај део ће се звати Ђолетов парк у коме ће се „неки нови клинци, заљубљивати, волети и учити“ – рекао је Марко Ристић, директор ове школе.

Osnovna skola Branislav Nusic, u Donjoj Trnavi, blizu Nisa, posadice 68 belih bagrema, u cast Djordja Balasevica i na taj nacin mu odati postu. Taj deo ce se zvati Djoletov park u kome ce se „neki novi klinci, zaljubljivati, voleti i učiti“ – rekao je Marko Ristić, direktor O.S.

— Milojica Trbovic (@trbosek007) February 20, 2021

Бели багремови су јасна алузија на Балашевићеву песму „Не ломите ми багрење“, која је, иначе, једна од оних по којима ће обожаваоци памтити Ђолета. Песма „Не ломите ми багрење“ објављена је на албуму „Бездан“.

Ова песма повезивана је свих ових година са прогоном Срба на Космету јер је, наводно, песма инспирисана једним случајем иживљавања Шиптара па затим и судије над Србином, који је узео правду у своје руке.

– Пре много година у Љубљани је отказан један концерт, јер је омладина Словеније ту песму тумачила као великосрпску, окренуту против Албанаца и бојкотовали су концерт. У моменту када се Војводина осећала угрожена по питању неке своје слободе, негде у време јогурт-револуције, било је довољно да кажем: „Децо, никад нисам био у Приштини, или у Пећи и не знам да ли тамо има багрења, али сам долазећи данас из Новог Сада у Суботицу видео успут многа багрења“, и одмах је та песма постала аутономашка – рекао је једном приликом Балашевић о поменутој песми.