Прочитај ми чланакПоводом одлуке скупштине општине Бујановац о промени имена главног трга.
Поводом одлуке скупштине општине Бујановац о промени имена главног трга.
Бујановац – Обично се у народу каже: ”Ћутање је знак одобравања”. Да ли то важи и за шефа Координационог тела Зорана Станковића? Да ли је он сагласан са овом неразумном одлуком? Јер он као шеф Координациног тела за Медвеђу, Бујановац и Прешево а поводом случаја замене имена не прозбори ни реч. Да ли је уопште обавештен, да ли зна за такву одлуку или се једноставно не меша у свој посао? Биће да је све заједно.
Из Београда се не види Бујановац, а и велике су врућине да би се проф. Станковић ломатао по Бујановцу и бар поразговарао са ауторима ове, рекло би се, сулуде идеје која је већ створила тензије код становника и српске и албанске националности.
Пензионер Станковић има обавезу испред грађана пре свега српске националности да се огласи и спречи преименовање главног трга у граду да после вишедеценијске и мирне сагласности свих житеља града дозволи некоме да се игра ватром и мења имена Трга зарад дневно политичких интереса. Станковић мудро ћути и подгрева мирну промену имена трга. Не оглашава се.
Значи да је сагласан да се у вишенационалном граду промени нешто што је вишедеценијска народна воља и што никоме до сада није сметало, а сада када је његова државна обавеза да у разговору са представницима албанске заједнице спречи уопште и помен да се у Србији било који трг, поготову овај у Бујановцу назове именом Скендербег, он вероватно игра домине са својим пензионерима у Вождовачкој шуми и баш га брига што Скендербег избацује Вожда. Можда мисли да то нису његова посла. А јесу, итекако.
