Прочитај ми чланак

СКАНДАЛИ МИЛОГОРАЦА Од сина Данила Лазовића до уринирања на српску цркву!

0

Политичку подељеност у Црној Гори много пута је испливала и кроз спортске случајеве, о чему сведочи и последњи из Котора, када је ватерполиста Данило Аџић (играо у Звезди и Партизану) попут шиптара и усташа оскрнавио цркву Светог Николе у Старом граду на Васкрс!

Како су објавили црногорски медији, бивши играч Црвене звезде и Партизана је у друштву бившег фудбалера Бокеља Милоша Банићевића и каратисте Филипа Кривокапића оскрнавио улазна врата ове светиње 2. маја баш на Васкрс.

Наводи се да су они намерно уринирали на врата цркве, а црногорски портал ин4с преноси да је Аџић вређао и попадију, супругу которског свештеника Немање Кривокапића, да је „српска курва и дроља“!

„Поменутог дана у 00:20 видела сам три пијана момка, а потом чула како изговарају, цитирам ‘Хајде да пи*амо по цркви’! Један од њих је пришао Цркви Светог Николе, почео да откопчава и спушта панталоне. Узвикнула сам да ћу звати полицију, да би ми један од тих момака рекао – ‘Шта је српска к*рво или д*ољо’, не могу се тачно сетити“, наводи се у записнику који је направила полиција након што је узела изјаву од супруге которског свештеника Немање Кривокапића.

Адвокатица која заступа Аџића објавила је да је он био само пролазник у поноћ, у време инцидента, након ког су процуриле у јавност и фотографије на којима је Аџић величао комитску заставу, из чега се види да је заслепљен мржњом према Србима.

Живео у Београду

Данило Аџић, ватерполиста који ће остати упамћен по проусташком скрнављењу српске цркве, живео је и у студао у Београду, а као играч се афирмисао у Партизану и Црвеној звезди.

Иначе, памти се и контроверзан случај из новембра прошле године, на лету Подгорица – Београд.

У авиону су се нашли црногорски рукометаши и лидери Демократског фронта Андрија Мандић и Милан Кнежевић. У једном тренутку дошло је до вербалног окршаја. Наиме, како је тада пренео Актуелно.ме, црногорски рукометаши, који су кренули на утакмицу током лета су певали химну Црне Горе и песме посвећене Крсту Зрновом Поповићу.

Наводно су и вређали Кнежевића, а када се окренуо поручили су “што је Кнежевићу, смета ти химна твоје државе, ако ти смета ти овде изађи!”.

Кнежевић им је на то рекао: “Лако вам је кад сте у чопору, ‘ајде изађите један по један напоље на фер.“

Син Данила Лазовића понос Милових комита

Исте године, у јануару, познати рукометаш Вук Лазовић, рођен у Београду, син глумца Данила Лазтовића (који је у јавности градио имиџ великог Србина), играо је можда и најтежи меч своје каријере.

Специјално за утакмицу против Србије је дизајниран зелени дрес, а онда се победа славила у аутобусу уз зелену комитску заставу. Ова боја је симбол контроверзне комитске заставе „Зеленаша“, која је под Милом пропагирала тезу да је „Србија окупирала Црну Гору“ 1918. године.

Излазак рукометаша Црне Горе на терен у зеленим дресовима, који јасно алудирају на србомрсце и Милопве комите, био је само провокативна увертира за својеврсно политичко „треће полувреме”.

Посебно је страшно што се све одиграло у време литија, у јеку борбе Срба и православних верника у ЦГ против Миловог Закона о слободи вероисповести, а слична иконографија виђена је и на трибинама код Милових плаћених навијача.

Када је снимак славља испливао у јавност, народ је посебно био грожен Вуком Лазовићем, јер се његов отац глумац Данило Лазовић у Београду представљао као велики Србин. Он није подржавао Милову политику колико је познато, али зато његов колега глумац Миша Јанкетић, који је од младости живео у Београду, јавно је подржавао политику Мила Ђукановића и чак држао говоре на његовим митинзима, а у Србији је градио имиџ „великог Србина“. Исто као и Мима Караџић, који је у ЦГ промовисао НАТО пакт и подржавао Мила Ђукановића, а у Србији је велики Србин…

Лазовић је тада навео да није био у контакту са заставом, већ су му саиграчи и Савез направили проблем својим одлукама о дресу и прослави?!

„Нисам уопште прилазио тој застави, управо из тих разлога. Мој отац је био велики Србин, знам ко је он, знам ко сам ја и цела моја породица. Баш из тог разлога нисам желео да дође до било ког контакта и провокације. Осуђујем лажи које су изнете поводом те ситуације, а које су наштетиле мом презимену и породици.“

„Отац ми стоји истетовиран на рамену. Јако млад сам остао без њега. Цео живот се борим да његово име никада не обрукам. Мислим да нисам и никада га нећу обрукати. Тешко ми пада, два дана се то провлачи кроз медије, пишу ми разноразни људи неке ружне поруке, има и оних који пишу лепо. Никада нисам хтео, нити дозвољавао да ико лоше каже нешто о мом оцу или да ја презентујем њега у лошем светлу. То је за мене јако болна тема, правдао се после Лазовић, јер га је огроман број „литијаша“ Срба и православних Црногораца, презрео као и остале Милогорце.

Иначе, овај Београђанин је каријеру почео у Партизану, играо за Раднички Крагујевац и Зајечар, онда наставио у Кршком, Вардару, Словану, Црвеној звезди и Војводини пре одласка у иностранство, а после наступа за Србију у млађим категоријама, прихватио је позив Црне Горе као сениор 2014. године.

Дебитовао је 2015, учествовао на три Европска првенства, последње је било 2020. када је Црна Гора наступила баш у зеленим дресовима.