Прочитај ми чланак
(Танјуг)
По речима директорке Канцеларије за људска и мањинска права Сузане Пауновић, држава је направила велике помаке у унапређењу тих права, а усвојена је Стратегија за превенцију и заштиту дискриминације.
Истраживања (не наводе се која, како су спроведена, ко их је спровео, нити су дати научној јавности да их оцени) показују да су Роми и припадници ЛГБТ заједнице још увек најдискриминисанији, али директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић верује да ће до јесени, за кад је заказана Парада поноса, бити створени сви предуслови да “Прајд” буде одржан.
По њеним речима, већ су вођени разговори са представницима организатора који су планирали да током “Прајда” организују велики број дебата и округлих столова, а да би све требало да се заврши шетњом.
– Верујем да ћемо ми до тада створити све предуслове да до шетње и дође – рекла је за Танјуг Пауновић.
Србија је, како каже, прихватила и дала сагласност, на препоруке ЕУ и САД, да би требало да обезбеди одржавање “Прајда” и, на тај начин, потврдила да се иде у правцу одржавања.
Пауновић ипак сматра да је битније да српко друштво постане толерантно, у складу са ЕУ стандардима, него да ли ће нам Европа одати признање или не.
По речима директорке Канцеларије за људска и мањинска права, држава је направила велике помаке у унапређењу тих права, а усвојена је Стратегија за превенцију и заштиту дискриминације, како каже, по плану – до краја јуна.
Тај документ посебно је значајан јер дефинише политику владе до 2018. године у борби против дискриминације, а “најбитније је што се први пут у српском дрштву јасно издваја девет посебно осетљивих група које су у највећем ризику да буду дискриминисане и предвиђају се мере како да до тога не дође”, додала је.
Истичући значај усвајања те стратегије пре почетка преговора са ЕУ, Пауновић је прецизирала да је “битно да када отворимо разговоре о поглављима 23 и 24 имамо јасну политику владе у тој области”. Та поглавља тичу се владавине права, људских права, права мањина.
– Колико је документ од значаја сведочи и чињеница да је висока комесарка УН Нави Пилај током недавног боравка у Србији истакла да је влада направила велики корак доношењем Стратегије – рекла је.
Упозоравајући да би Стратегија без одговарајућег Акционог плана остала “мртво слово на папиру“, она је истакла да Акциони план мора да буде донет до краја године. На Стратегији су радиле и невладине организације, а то ће бити случај и са израдом Акционог плана.
– Желимо да направимо широку дебату поводом Акционог плана, да добро испланирамо све активности, али оно што нам јесте превасходни циљ је да добро повежемо сва средства која су потребна за његову безусловну примену – рекла је Пауновић.
фото: Сузана Пауновић
Истичући да Стратегија и Акциони план имају значај за преговоре Србије са ЕУ, она је додала да је усвајање тих докумената ипак најважније због самих држављана Србија – због чега би било то конкретно битно, за обичног човека који се бори да преживи свакодневницу, директорка Сузана Пауновић, која има два или три пута већу плату од просећне српске зараде, то није навела.
По њеним речима, “направљено је пуно помака у различитим областима када су у питању жене, деца, особе са инвалидитетом, стари, мањине, доношена су бројна документа и дата су велика средства и од донатора, али и из буџета Србије”.
Србија има добар законодавни оквир и изграђене капацитете чиме су створени сви предуслови да питања људских и мањинских права буду на квалитетан начин решавана, али оно што стоји као велики проблем јесте чињеница да треба радити на пуној имплементацији закона.
– Наравно, постоји још увек посебно рањеве групе на чијем положају и унапређену се мора још пуно радити – каже Пауновић, наводећи да се по свим истраживањима јасно издвајају Роми и припадници ЛГБТ заједница – али да то не значи да је положај осталих група које су у ризику од дискриминације “на неком завидном нивоу”.
