Прочитај ми чланак

ШИРИ СЕ ФРОНТ за ОДБРАНУ РЕКА СТАРЕ ПЛАНИНЕ: Декани београдских факултета уз народ

0

Да ће изградња мини-хидроелектрана уништити драгоцене водне ресурсе, те да је неоходно зауставити уништавање планинских река и променити енергетску политику упозорила су четворица декана Универзитета у Београду и директор Института за биолошка истраживања у отвореном писму упућеном министру за заштиту животне средине Горану Тривану и градоначелнику Пирота Владану Васићу.

Они објашњавају да постоје много ефикасније и исплативије опције за производњу струје из обновљивих извора од МХЕ.

После грађана и активиста који месецима уназад воде борбу за очување река на Старој планини, забринутост за очување природних ресурса изразили су и стручњаци. Отворено писмо потписали су декан Шумарског факултета Ратко Ристић, декан Биолошког факултета Жељко Томановић, декан Географског факултета Дејан Филиповић, декан Рударско-геолошког факултета Душан Поломчић, као и директор Института за билошка истраживања „Синиша Станковић“ Павле Павловић.

Фото: BBC

Декан Шумарског факултета каже да не зна каква ће реакција надлежних бити, али да се, осим министра Тривана који подржава забрану изградње мини-хидроелектрана у заштићеним подручјима, питају још неки министри.

Нисам политичар, не доносим одлуке, немам моћ. Наша је морална обавеза је била да се огласимо и то смо урадили. Да јавност зна шта мисле неки декани који се баве природним ресурсима и простором ове земље. Рекли смо шта мислимо, видећемо како ће они реаговати – каже Ристић.

Он каже да је градоначелнику Пирота Владану Васићу послао писмо у фебруару ове године, али да он до данас није на њега одговорио.

Градочелник Васић каже за Јужне вести да одлуку о мини-хидроелектранама дају друге надлежне институције.

Са добрим делом писма се слажемо. С друге стране крајњу одлуку о томе да ли је нека МХЕ прихватљива или не дају пре свега Завод за заститу природе, електродистрибуција и водопривреда, те су њихова мишљења најважнија – поручује Васић.

Може се наћи прихватљивије решење од мини-хидроелектрана

Декани у писму објашњавају да је Стара планина јединствен екосистем са биолошком разноврсношћу пастрмке, као и бројних других група биљка и животиња и кажу да планирана градња мини-хидроелектрана угрожава традиционални начин живота, егзистенцију и могућност опстанка преосталог становништва старопланинских села.

Водно богатство наше земље је под додатном великим негативним утицајем бројних загађивача, лошег газдовања, а поврх свега масовна изградња мини-хидроелектрана прети да мало преосталих драгоцених ресурса буде потпуно уништено – наводе у писму.

Додају да је јасна обавеза да се производња енергије из фосилних горива делимично замени такозваном “зеленом” енергијом добијеном из обновљивих извора енергије, али по њима мини-хидроелектране су скромни произвођачи енергије.

Ако би се саградило свих 856 објеката према постојећем Катастру било би обезбеђено најмање највише до 3,5 % потребне количине електричне енергије на годишњем нивоу, али би истовремено били уништени највреднији брдско-планински токови, уз нарушавање предела и био и геодиверзитета – написали су професори.

Подсећају да су Србија и Балкан једно од најважнијих подручја диверзитета поточних пастрмка у Европи, а да се мини-хидроелектране граде управо на пастрмским рекама, због наизглед довољне количине воде и нагиба корита, тако да се уз минимална улагања, стварају услови за рентабилни рад постојења.

Рибље стазе које се на тим постојењима граде служе само задовољењу формалних прописа и изигравају суштину. Оне немају никакву сврху јер поточна пастрмка није миграциона врста и не користи рибље стазе. Ремети се и режим прихрањивања из речног корита, тако да долази до смањивања издашности или пресушивања локалних извора, што угрожава и водоснабдевање становништва – наводе у писму.

Поручују да досадашња искуства западноевропских земаља, а поготово у алпским деловима Немачке, Аустрије, Италије и Француске указују на ове проблеме што је подстакло на бројне дискусије у овим земљама, као и на нивоу Европске уније, о незнатним користима мини-хидроелектрана.

Новинар Јужних вести потражио је коментар и од министра Тривана, питања су послата мејлом, али до завршетка текста није било одговора.

Подсетимо, почетком септембра у Пироту одржан најмасовнији протест против градње хидроелектрана на Старој планини на коме се окупило више хиљада људи.

Мештани села Темска и других села на Старој планини, већ 2 године воде борбу за очување својих река, а инжењер Јосић је претходних дана оптужио једног од вођа протеста за градњу мини-хидроцентрала.

Активисти Иницијативе Одбранимо реке Старе планине, „ослободили“ су Рудињску реку, а после скоро 2 година, градоначелник Пирота је позвао борце за очување река Старе планине на састанак, који је по њиховим речима, био обичан циркус.

Александар Јовановић Ћута је у гостовању у емисији „15 минута“ рекао да је градња мини-хидроелектрана на Старој планини злочин над природом и људима, док су грађани претходних дана сакупљали потписе за Унеско петицију. Министар екологије Горан Триван у недавној изјави за Инсајдер рекао је да се неће помирити са градњом хидроелектрана у заштићеним подручјима.

Мештани села Старе планине, али и звоначког краја месецима протестују против изградње малих хидроелектрана на заштићеним подручјима, а Александар Јовановић, који је један од најгласнијих бораца за очување природе у овом крају, одбио је да у име Савеза месних заједница прими захвалницу Министарства екологије, поводом дана заштите животне средине.

 

Савез месних заједница Старе планине се већ годину дана активно бори против градње малих хидроелектрана на Старој планини, а тек недавно је реаговао министар заштите животне средине Горан Триван, који је рекао да би градњи требало да се стане на пут, јер то нарушава нетакнуту природу. Ипак, суд је поништио одлуку министарства и „стао на страну“ приватног инвеститора који планира да гради мини-електране. Јовановић је свој проблем изнео и председнику Србије Александру Вучићу приликом његове посете Пироту.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!