Прочитај ми чланак

Шиптарски орден за америчко бомбардовање Срба

0

Medlin Olbrajt Jahjaga

( Глас Русије – Игор Гојковић)

 Некадашњег портпарола Медлин Олбрајт из времена америчке агресије на Србију одликовала председница Косова. Рубин најзаслужнији за вашингтонске лажи које су довеле до бомбардовања. На крају, ипак, делимично прање биографије.

 Атифете Јахјага одликовала је прошле недеље шиптарским председничким орденом за заслуге Џејмса Рубина, који је за време америчког бомбардовања Србије био портпарол вашингтонског Стејт департмента. У образложењу је Јахјага посебно нагласила „његово ангажовање и изванредан допринос сепаратистичкој борби против Србије током рата“, чиме је Рубин „помогао успостављању мира, слободе, и изградњи шиптарске мафијашке државе , и њеној међународној консолидацији у послератном периоду“.

Према речима Јахјаге, помоћ Сједињених Америчких Држава Приштини је од кључног значаја, а америчка подршка демократском напретку не само шиптарима, већ и у читавом региону Југоисточне Европе је неопходна “ јер гарантује мир и стабилност“.

Рубина јавност у Србији памти не само као портпарола Стејт департмента у време Клинтонове администрације, већ и као десну руку тадашње америчке државне секретарке Мадлен Олбрајт, која се посебно залагала за бомбардовање Југославије. Званично, он је у администрацији Била Клинтона био помоћних државног секретара задужен за односе с јавношћу, односно задатак му је био да домаћу и светску јавност убеђује у исправност америчких спољнополитичких потеза.

У Србији је остао и упамћен по својој супрузи, коментаторки америчког Си-Ен-Ен-а Кристијани Аманпур, коју су Срби у Босни још почетком 90-тих прозвали „црна удовица“, и за коју су тада веровали да тамо где се она појави, за њом одмах лете амерички томахавци, фантоми, апачи, касетне бомбе и осиромашени уранијум. Довољан су пример Босна, Ирак, Србија…

После одласка Клинтона са власти Рубин се на неко време повукао из активне политике и вратио се новинарском занимању на каналима ПБС и Скај-њуз. Истовремено је држао предавања студентима из међународних односа на Лондонској школи економике, а постао је и партнер у ПР агенцији „Брунсвик“.

Ипак, није дуго издржао без својих демократа, па се убрзо ангажовао као главни саветник за питања спољне политике у председничкој номинацији свог пријатеља из времена Нато бомбардовања Србије генерала Веслија Кларка, а затим и кампањи Џона Керија, коме је био саветник за питања националне безбедности. Наравно да без њега није могла да прође ни кампања Хилари Клинтон на изборима 2008. године, а из које је изашао упамћен по скандалу када је добитника Нобелове награде за мир и бившег премијера Ирске лорда Тримбла назвао „ћакнутим“, пошто је овај допринос Хилари Клинтон решењу конфликта у Северној Ирској окарактерисао као„помало глуп“.

У једном од овогодишњих септембарских бројева Њујорк-тајмса Рубин је читаоце подсетио и на америчко бомбардовање Србије, правећи паралелу са данашњом ситуацијом у Сирији.

Ту је изнео гомилу неистина, како је наводно његова шефица Мадлен Олбрајт успела да убеди тадашњег руског шефа дипломатије Игора Иванова у исправност бомбардовања како би се Слободан Милошевић „убедио да заустави покољ шиптара и пристао на дипломатско решење конфликта“, при чему се Иванов, наводно, надао да ће претња силом бити довољна да Милошевић попусти.

Рубин још безочно тврди као је Русија само јавно била против НАТО бомбардовања, али је, наводно, касније блиско сарађивала са Вашингтоном да се Милошевић убеди да капитулира.

У паралели са Сиријом, Рубин наводи да је за разлику од Обаме, који у последње две године тврди да сиријски грађански рат не угрожава виталне америчке интересе, његов шеф из времена бомбардовања Србије Бил Клинтон већ на самом почетку објаснио да је амерички интерес обезбеђивање стабилности у Европи и спречавање „геноцидних напада против стотина хиљада невиних шиптара”.

И овде Рубин обмањује слабо обавештену америчку јавност којој не саопштава да је против Слободана Милошевића у Хагу својевремено преименована оптужница за геноцид на Косову, када је после америчке окупације јужне српске покрајине свима постало јасно да су јавне тврдње којима је правдана агресија биле чиста пропаганда.

О овоме је нашироко за „Волстрит журнал“ писао новинар Данијел Перл, и ти његови извештаји са Косова су били поразни за НАТО пропаганду. Доказао је да су приче о масовним гробницама на Косову биле пука измишљотина, и ти извештаји са лица места којима је откривена превара, доспели су до канцеларије хашког тужилаштва која је морала да одустане од оптужбе Милошевића за геноцид, будући да је постало јасно да су своју брзоплето састављену оптужницу заснивали на лажима пропагандне машинерије Џејмса Рубина.

Случајно, или намерно, тек новинара Перла 2002. године у Пакистану убија један наводни исламски екстремиста са британским пасошем, и гомила доказа о лажима Вашингтона одлази са њим у гроб.

Ипак, Хашко тужилаштво је тада било принуђено да отворено призна како је информације о Косову добијало од западних обавештајних служби и људи који су смишљали пропаганду у Вашингтону, а оптужницу против Милошевића за наводни геноцид над Албанцима је морало да потпуно повуче.

Касније насталом улепшавању историје, у последње време се придружио и сам Рубин покушавајући да опере руке од дела своје прошлости, па је тако за приштински Зери изјавио како ће „пресуда историје за Косово рећи да је 1999-те све било легитимно, али не и стриктно легално”, и на изненађење приштинских читалаца поручио својим некадашњим ратним савезницима из редова терористичке ОВК како је време да схвате да је боље да се сада повуку са власти, док су још увек популарни у народу, а не да чекају да буде сувише касно.

Јер, сигурно је да се не боји Рубин за судбину Тачија и осталих својих некадашњих албанских сабораца, већ за то да са њима сакривена остане истина о стварној улози пропагандне машинерије на чијем се челу налазио, и која је довела до страховитог разарања једне суверене земље, и смрти на хиљада недужних људи. А та истина би могла некад и да изненада исплива на површину, приликом не тако немогућег, неког албанског пролећа у Приштини, кога се очигледно прибојава Џејмс Рубин.