Pročitaj mi članakU Evropsku uniju je 2018. godine otišlo duplo više radnika iz Srbije nego što je beleženo osam godina ranije. Ukupan broj srpskih državljana u zemljama EU u istom periodu je opao, ali je broj ljudi iz Srbije koji su u međuvremenu dobili državljanstvo evropskih zemalja uvećan. To znači da je broj radnika poreklom iz naše države koji radi u EU u blagom porastu.
Више од два одсто укупног броја запослених у Аустрији прошле године било је из Србије. Више од њих је било само Мађара и Немаца, показују подаци аустријског Федералног министарства рада.
Ипак, број српских радника у Аустрији скоро за трећину је мањи него 2008. године.
– Негде од 2015. почео је снажан раст емиграције наших држављана у Немачку и више нових чланица ЕУ – Словачку, Словенију, Хрватску, Малту, Чешку, Мађарску, Пољску… док је емиграција у Аустрију и већину осталих земаља ‘старе’ ЕУ (нпр. Француску, Италију итд.) читаву прошлу деценију стагнирала или опадала – објашњава за Нову економију професор Економског факултета Михаило Арандаренко.
How important are employees from Central, East and Southeast Europe (CESEE) for #Austria‘s labour market? Quite important. As a bloc they are the primary source of foreign #labour. Find out more in our #database now with brand new #data for 2020. ➡ https://t.co/T971RN0KLk pic.twitter.com/hU5CHMCEi4
— wiiw (@wiiw_ac_at) August 24, 2021
Број српских држављана који годишње оде на рад у неку од европских земаља је од 2010. до 2018. године скочио за 127 одсто.
У истом периоду опао је укупан број српских држављана који раде у ЕУ са 560.631 на 491.199 људи.
Док укупан број српских држављана који раде у Европској унији опада од 2010. године, број радника који су из Србије, али су добили држављанство европских земаља је у порасту, наводи се у истраживању Европске тренинг фондације, чији је аутор професор Арандаренко.
– Будући да је укупан број натурализованих (оних који су добили држављство европских землаја, прим. нов.) у периоду 2010-18. године око 117.000 то показује годишњи пораст у хиљадама српских мигранта у (тадашњих) 28 земаља Европске уније, што, само себи, није претерано алармантно и у складу је са дугорочним трендом – пише у истраживању.
Оно што би, пак, могло да забрине је убрзан проток радне снаге последњих година као ни измењена структура радника који одлазе у иностранство у погледу њиховог образовања, али и земаља у које одлазе.
Од 1980. број емигранта расте, а 2000-их број неквалификованих и ниже обрзаовнаих радника био је врло сличан броју високообразоване радне снаге која одлази из Србије. Најмање је било средњеобразованих емигранта. Међутим, у последње две деценије значајно је порастао број високобразованих који одлазе из Србије у односу на ниже образоване раднике.
Упоређујући податке за 2010. и 2018. годину Арандаренко у свом истраживању примећује да је највећи пораст годишњег прилива радника у Немачку (са око 3.000 на преко 16.000), али и у Хрватску, као нову чланицу, Словенију, Словачку, Мађарску, Малту и Чешку. Са друге стране, годишње све мање људи из Србије одлази да ради у раније популарне државе као што су Италија, Аустрија, Француска и Швајцарска, пише Нова економија.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 8, 2021
