Прочитај ми чланакУ иностранству је ове године летовало више од 1,36 милиона грађана Србије, од којих је скоро 900.000 боравило у Грчкој и Црној Гори, каже у разговору за портал Н1 директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије (YUTA) Александар Сеничић, позивајући се на прелиминарне податке којима располаже YUTA. Сеничић додаје да су према броју продатих аранжмана туристичке агенције које послују у Србији оствариле око 60 одсто промета у односу на 2019. годину.
Према подацима којима располаже YUTA, у Грчкој је ове године боравило око 440.000 српских туриста у организованом промету преко туристичких агенција, што је за око 40 одсто мање него 2019. године.
„Индивидуални путници су годинама уназад у просеку чинили између 25 и 30 одсто у односу на број путника који су у Грчку ишли преко агенција, па процењујемо да је ове године око 120.000 путника путовало у сопственом аранжману. То значи да је у Грчкој овог лета било укупно око 560.000 српских туриста, док је према подацима Грчке националне туристичке организације ту земљу 2019. године посетило укупно 925.000 туриста из Србије“, напомиње Сеничић.
У Турској је током ове сезоне, која иначе још траје, преко туристичких агенција летовало око 135.000 туриста из Србије.
„У поређењу са 2019. годином број српских туриста мањи је за око 35 одсто. Ипак, анализом се може доћи до података да је умањење углавном условљено немогућношћу да се током године путује у Истанбул, као једну од веома атрактивних дестинација, па се може констатовати да је број сезонских гостију на скоро идентичном нивоу као и пре две године“, истиче Сеничић.
У Црној Гори више туриста преко агенција него индивидуално
Према речима нашег саговорника, једна од дестинација која је према броју туриста из Србије остала на нивоу из 2019. године је Црна Гора.
„Подаци говоре да је током ове сезоне у Црној Гори боравило око 170.000 српских туриста преко туристичких агенција и још око 150.000 у индивидуалном аранжману. Повећање бележимо у сегменту боравка туриста преко туристичких агенција, јер је 2019. године на тај начин летовало око 100.000 грађана Србије“, истиче директор YUTA.
Бугарска је дестинација коју већ традиционално највише посећују грађани са истока и југа Србије, а ове године је у благом паду у односу на 2019. годину.
Током 2021. године у Бугарској је посредством туристичких агенција боравило 75.000 путника из Србије, док је две године раније ту земљу посетило 92.000 српских туриста.
„Пад је вероватно узрокован и немогућношћу организације путовања током целе године у главни град Софију и неке друге популарне дестинације. Треба имати у виду да је Бугарска била делимично и дестинација за зимски туризам. Број индивидуалних путовања немамо, нити се може претпоставити, јер је погранично подручје врло активно и не даје праву слику о броју туристичких путовања”, објашњава Сеничић.
Реализовано око 50 одсто заменских путовања
Први човек YUTA наводи и да је услед пандемије било издато око 240.000 заменских путовања, од којих је, како каже, реализовано нешто мање од педесет одсто.
„Биће веома тешко да агенције обезбеде повраћај новца у задатим роковима, јер није могуће на основу сезоне од три месеца ући у период опоравка након годину и по немогућности да се ради и приходује. С друге стране, неке земље попут Италије већ су одложиле рокове за повраћај новца путницима и туристичким агенцијама на 2023. годину. Слично је и у другим државама, попут Шпаније, Грчке и Бугарске, које се тренутно налазе у активностима за продужетак рока повраћаја новца, што ће имати утицаја и на агенције у Србији“, напомиње саговорник портала Н1.
Сеничић истиче да је Египат једна од ретких дестинација која је имала пораст броја туриста из Србије у односу на 2019. годину.
„Египат је прва дестинација која је имала могућност посете већ од априла ове године и тада је била једина отворена дестинација, уз рестрикције за наше туристе, а ту мислим на негативан ПЦР тест. Египат је досад посетило око 45.000 туриста из Србије, а подсетићу да на тој дестинацији сезона још траје, уз редукован број летова. У 2019. тај број је био 30.000 путника“, наводи наш саговорник.
Албанија је друга дестинација која је имала велики процват и процентуално највећи раст у односу на 2019. годину, али и на 2020, која је, подсећа, била далеко боља од 2019.
„Према подацима којима располажемо, у Албанији је преко туристичких агенција летовало 90.000 српских туриста, док се према подацима из те земље претпоставља да је још око 10.000 грађана Србије боравило у индивидуалном аранжману“, наглашава Сеничић.
Проблем са прикупљањем података о броју туриста
Сеничић објашњава да су подаци о броју туриста оквирни због тога што „не постоји уходани систем који омогућава да се статистички параметри са сигурношћу представе онаквим какви су заиста и остварени“.
„У овом тренутку зависимо од података које нам достављају туристичке агенције, авио-превозници и туристичке организације одређених земаља. Годинама смо покушавали да ово питање решимо помоћу система синтетизовања података са граничних прелаза са већ постојећом процедуром као што су тзв. зелене листе аутобуских превозника, извештаји граничне полиције са аеродрома и слично, али без успеха“, истиче наш саговорник.
Кад је реч о Хрватској, саговорник портала Н1 каже да је у питању дестинација која је за грађане Србије константно на ниском нивоу у организованом туристичком промету.
„Ове сезоне је преко туристичких агенција у Хрватској боравило око 20.000 српских туриста. Укупан број наших туриста у тој држави процењује се на око 120.000 ове године, већински у индивидуалним аранжманима. Не постоји добар податак ни из Хрватске, јер се бележе само подаци о преласку границе, а како је Хрватска и веома значајна транзитна држава не може се са сигурношћу одредити шта су заиста туристичка путовања, а шта транзит“, објашњава Сеничић.
Тунис у паду, Италија и Шпанија без организованих тура
Директор YUTA истиче да је Тунис дестинација која је у паду већ годинама уназад, додајући да је ове године у тој земљи летовало око 4.500 туриста из Србије, што је у односу на 18.000 из 2019. године знатан пад.
„Услед епидемиолошке ситуације није било могуће организовати путовања у Италију и Шпанију, иако је било неких покушаја. Не постоје подаци о том минималном промету, осим индивидуалних аранжмана. Укупан број српских туриста на тим дестинацијама током 2019. године је био око 140.000 у Италији и око 120.000 у Шпанији“, наводи саговорник портала Н1.
Сеничић истиче да је смањено интересовање за путовања у време пандемије било потпуно очекивано, наводећи да су разлози за то били индивидуални. Како каже, углавном је у питању био страх, али и компликоване процедуре које су се стално мењале и које су проузроковале додатне трошкове попут тестирања.
„Евидентно је да су дестинације које су биле либералније у приступу направиле знатно боље резултате од других држава, а ту пре свега мислим на Црну Гору и Албанију које су се определиле за безусловно пуштање туристичког промета. Такође, треба напоменути да је Грчка дуго, практично до краја јуна, имала прилично рестриктивне услове, пре свега за децу, па се део путника одлучио за одлазак на друге дестинације“, закључује Сеничић, додајући да је током 2021. године такозване далеке дестинације посетило око 8.000 грађана Србије.
