Pročitaj mi članakUredba kojom se zaposlenima na Univerzitetu menja razmera nastave i naučnog rada i koja bi trebalo da omogući vlasti da drastično smanji plate profesorima zbog blokada fakulteta je primer kršenja maltene većine zakona i procedura koje se podrazumevaju prilikom donošenja jednog takvog akta. Od toga što je doneo onaj koji nije imao pravo na to do toga da krši ustavna načela, zakona, pa i međunarodne akte, ovaj dokument bi mogao u budućnosti da se izučava kao primer šta sve ne treba da se radi prilikom usvajanja uredbi.
Више од 450 професора, асистената и сарадника у настави београдских универзитета – Правног, Грађевинског, Факултета драмских уметности, Факултета ликовних уметности, Факултета музичких уметности и Факултета примењених уметности, упутило је Уставном суду Србије Иницијативу за оцену уставности и законитости Уредбе којом је Влада Србије покушала да професорима и другом наставном особљу смањи плате тако што ће усред блокада изменити однос наставног и истраживачког рада. Процене су да ће наставници факултета у блокади моћи да приме свега 12,5 одсто од њихове досадашње зараде.
До сада је тај однос био 20-20 сати недељно, а Уредбом се мења у 35-5 сати недељно у корист наставног рада који је тренутно немогуће обављати због студентских блокада. Аутори Иницијативе таксативно у седам тачака наводе шта у нашем и међународном поретку крши Уредба о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџет, објављена 24. марта ове године.
Пример за правне уџбенике шта и како не треба радити. Зато кренимо од почетка, односно од онога ко је Уредбу донео.
1. Влада није имала право да је донесе
Наиме, Вучевићев кабинет, коме је престао мандат нема овлашћење да донесе овакву уредбу. И ту нема никакве дилеме. Закон врло јасно каже да
– Влада којој је престао мандат може вршити само текуће послове и не може предлагати Скупштини законе и друге опште акте нити доносити прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе –
У конкретном случају: доношење Уредбе није било везано за било какав рок, нити је условљено постојањем других околности које закон наводи. Измене пропорције норми наставног и научноистраживачког на универзитетима су озбиљна системска мера опште политике и никако не може да спада у „текуће послове“ које Влада у „техничком“ мандату сме да обавља нити представља „државну потребу“.
2. Прекршена процедура
На страну што Влада, која је и званично пала, није имала право да донесе овакав акт, него није чак ни поштовала процедуру по којој се он доноси.
Закон о високом образовању, како се наводи у Инцијативи Уставном суду, прописује да нормативе и стандарде рада високошколских установа чији је оснивач Република, Влада утврђује на предлог Националног савета и по прибављеном мишљењу Конференције универзитета и Конференције академија и високих школа. Приликом доношења спорне Уредбе није поштована прописана законска процедура, зато што Влада такве обавезујуће предлоге и мишљења није ни тражила ни прибавила. Вучевићев кабинет у одласку произвољно је нормирао рад наставника и сарадника, без предлога и мишљења тела из области високог образовања, што је иначе законска обавеза.
Вучићев „највећи скуп у историји“ неће бити 28. марта
Сем тога, оспорена уредба, донета је напречац и без адекватне стручне, јавне расправе. Јавна расправа није законом прописана, али је уобичајена.
Такође уз предлог који се доставља Влади на одлучивање требало би да се прилаже образложење са оценом стања, разлозима за доношење акта и очекиваним последицама. Ако је такво образложење и постојало, оно није објављено ни представљено стручној јавности.
3. Повређено начело уставности
Влада Србије је доношењем ове уредбе повредила и уставно начело владавине права повредом начела правне сигурности. Уредба је донета без прелазног периода и ступа на снагу већ наредног дана по објављивању.
– Академски радници и институције немају времена да се прилагоде тако драстичној промени радних обавеза. Норма од 20 часова наставе и 20 часова научноистраживачког односно уметничког рада недељно на снази је дуги низ година и представља основу за планирање наставе, научноистраживачког односно уметничког рада, запошљавање кадра и организацију академских активности. Преконоћна и подмукла промена пропорције (норме) на 35 часова наставе наспрам пет часова научноистраживачког/уметничког рада доводи до правне несигурности у погледу радноправног статуса универзитетских наставника и планирања наставног и научноистраживачког, односно уметничког процеса. Наставници и сарадници су ангажовани на основу уговора и аката који су подразумевали равномерну пропорцију између два равноправна аспекта академских активности. Једнострана и нагла промена тих услова доводи у питање пуноважност тих уговора и очекивања странака – појашњава се у Иницијативи коју су професори упутили Уставном суду.
4. Нарушена аутономија универзитета
Уз то, Уредба је повредила и уставно начело аутономије универзитета и академских слобода. Устав јемчи аутономију универзитета, високошколских и научних установа, а закон додатно наглашава да су установе високог образовања самосталне у уређивању и остваривању наставне, научноистраживачке и стручне делатности.
Пошто је сврха универзитетског образовања нераскидиво повезана с научним радом, нарушавање пропорције између наставног и научноистраживачког рада угрожава принцип „јединства наставе и науке“. Тиме се задире у аутономију универзитета и слаби могућност установа високог образовања да испуне своју јавну мисију.
5. Прекршен закон о високом образовању
Закон експлицитно не одређује обим наставне норме, већ препушта Влади да то уреди подзаконским актом, али свакако под условом да је тај акт у складу с општим циљевима високог образовања и другим одредбама закона. Законом о високом образовању утврђена је друштвена улога универзитета у образовању и научном истраживању. Универзитетски наставници и сарадници по закону, поред наставе имају обавезу и да обављају научноистраживачки, односно уметнички рад.
Постављање норме наставе на 35 часова седмично практично онемогућава законски баланс између наставног и научно-истраживачког односно уметничког рада. Ако би наставник односно сарадник морао да посвети настави 7 часова дневно, имао би занемарљиво мало времена за научноистраживачки односно уметнички рад и друге законске обавезе. Тако прописана норма од 35 часова недељно подрива остваривање сврхе и циљева високог образовања које Закон прописује. Из тога произлази оцена да је садржина оспорене Уредбе у супротности с циљевима Закона о високом образовању.
6. Повреда права на рад
Овом уредбом Вучевићевог кабинета повређено је и право на правичну накнаду за рад, које је гарантовано уставним, законским и међународним стандардима.
Ако наставници, због околности ван њихове контроле (нпр. блокаде или штрајка) не могу да реализују наставни процес у обиму од 35 часова, а држава им, позивајући се на оспорену Уредбу, вишеструко умањује зараду, доведени су у ситуацију егзистенцијалне несигурности.
Ово је противно уставној гаранцији правичне накнаде за рад, јер ни из једног важећег прописа не произлази да се приходи запослених могу свести на симболичан ниво од 12,5 одсто само зато што није испуњена норма која је на пречац донета. Ако је због блокада објективно онемогућено одржавање наставе по увећаној норми, а самим тим и стицање адекватне зараде, запослени се доводе у незавидну и недостојанствену позицију. То представља кршење међународних стандарда о праву на достојанствен рад.
7. Последице Уредбе на академску заједницу
У Иницијативи Уставном суду указује се и на негативне примене уредбе на академску заједницу.
– Повећање недељне норме наставе с 20 на 35 часова представља повећање од 75 одсто. Време за научно-истраживачки/уметнички рад тиме је сведено на минимум, што би средњорочно и дугорочно уназадило научноистраживачку/уметничку продуктивност универзитета, а тиме и квалитет наставе која треба да почива на савременим научним сазнањима. Те последице би се одразиле и на студенте, који ће добити слабији квалитет образовања. Такође, увођење овако високог оптерећења може подстаћи одлив универзитетског кадра у иностранство или ван академске сфере, јер услови рада постају знатно лошији од оних који су били када су наставници и сарадници ступили у радни однос –
Најзад, оспорена Уредба би утицала и на међународно позиционирање свих државних високошколских установа јер се међународно рангирање врши, пре свега, на основу научних перформанси запослених. Примера ради, стандарди Шангајске листе, 4 од 5 критеријума за рангирање, везују искључиво за научне резултате запослених.
