Прочитај ми чланакПоражавајућа статистика МУП-а Србије каже да просечна старост аутомобила у Србији износи 17 година, а да нешто више од 90 њиховог укупног броја представљају возила старија од 10 година
Питање које култни лик из серије „Државни посао“, Драган Торбица често поставља: „Које је ауто боље од Голфа двојке?“, ових дана сигурно има много одговора. Услед великог загађења ваздуха које је захватило Србију и регион, сасвим је логично размишљати о аутомобилилма као великим загађавачима, најприсутнијим у најужим и најзагушенијим градским језгрима.
Већ смо се бавили питањем старијих аутмобила и јефтиних половњака из увоза који, према европској регулативи о ограничењу емисије штетних материја, спадају у катергорију возила са Еуро 2 и Еуро 3 моторима.
Још од 2014. године у земљама Европске уније на снази је Еуро 6 норма, која прописује и до 10 пута мању емисију отровних супстанци, у односу на прве прописе тог типа из 1992. године. Истовремено, највећи број половних аутмобила из увоза имају Еуро 3 и Еуро 4 моторе, којих богатије земље теже да се отарасе.
Иако су то аутомобили који имају системе за пречишћавање издувних гасова, код половњака се често дешава да они, због кварова или намерно, буду скинути. Будући да су то скупи системи, њихова поправка није јефитна, па би власника нови катализатор често коштао више од самог половног возила. Дешава се, међутим, и да се сами власници аутомобила одлучују за скидање катализатора, да би њихов аутомобил трошио мање горива.
Дакле, већина аутомобила на нашим улицама има управо Еуро 3 и Еуро 4 моторе. Међутим, у великим градовима, али још више изван њих, још увек има и велики број аутомобила старијих од Еуро норми (пример је управо поменути Торбицин Голф 2), аутомобила из осамдесетих и деведесетих година прошлог века, чија емисија издувних гасова није ни нормирана по Еуро стандардима, а чија количина издувних гасова дефинитивно јесте веће од свих каснијих мотора из деведесетих и двехиљадитих.
Поражавајућа статистика МУП-а Србије каже да просечна старост аутомобила у Србији износи 17 година, а да нешто више од 90 њиховог укупног броја представљају возила старија од 10 година. Стручњаци истичу да преко 65 одсто атомобила, нарочито оних са дизел моторима, нема катализатор, док се у Србију и даље увози велики број аутомобила којима је животни век при крају.
Како је својевремено саопштио МУП Србије, до 31. децембра 2018. године путевима наше земље кретало се 1.965.060 регистрованих путничких возила, од којих су чак 1.700.574 возила са Еуро 3 и Еуро 4 моторима.
Током прошле 2019. године у Србију је увезено додатних још око 110.000 аутомобила. Када се на то дода да је у приоду од 2016. до 2018, према подацима које је у разговору за сајт б92.нет изнео Бобан Николић из Асоцијације увозника возила и делова, увезено и регистровано 322.683 половна возила са моторима стандарда Еуро 3 и Еуро 4, долазимо до импознатне бројке од скоро 450.000 половних аутомобила које су на тржиште Србије пласирани за само четири године, због тога што у земљама из којих су увезени нису могли бити коришћени.
На питање који конкретни модели аутомобила представљају највеће загађиваче на путевима Србије, не може се дати прецизан одговор. То нам потврђују и најупућенији у стање на тржишту половних аутомобила у нашој земљи, колеге из редакције сајта Половни аутомбили.
„Како је Еуро 3 стандард важио до 2004, а Еуро 4 од 2004. до 2009. године, мислим да су подједнако засутупљени модели свих произвођача, у зависности од годишта аутмобила“, каже за Телеграф Бранислав Грковић са сајта Половни аутомобили.
Тај сајт је недавно изашао са листом најтражењих половњака у Србији у 2019. години, на чијих првих неколико позиција, када су произвођачи у питању, доминирају представници „велике немачке тројке“, док су се на нижим позицијама нашли популарни „Италијани“ и „Французи“. Међу моделима, „Немци“ против „Италијана“ воде са 9 према 1.
Уз напомену да ово, такође, није потпуно прецизан начин да сазнате који су аутомобили међу највећим загађивачима у Србији, укрштањем података о најтраженијим годиштима половњака (из поменуте статистике Половних аутомобила коју можете видети у табели испод), са подацима о најтраженијим моделима и подацима о годиштима када је који од Еуро стандарда уведен (Еуро 1 (1992-1996), Еуро 2 (1996-2000), Еуро 3 (2000-2005), Еуро 4 (2005-2009)), можете сазнати да ли је ваш аутомобил међу њима.
У Србији, која се ових дана и буквално „гуши“ у магли, диму и издувним гасовима, ригорозна контрола издувних гасова на техничким прегледима још увек не постоји. Примена такве мере одложена је за 2021. годину, од када ће само они аутомобили који испуне прописане критеријуме бити сматрани за технички исправне.
А до тада…
Недавно смо имали прилике да чујемо за евентуалну најаву забране увоза половних аутомобила са Еуро 3 моторима, као и помињање могућности увђења раније већ виђене „пар-непар“ мере (током несташице горива осамдесетих година, возила са парним таблицма могла су да се користе парним данима, а са непарним таблицма непарним данима).
Да ли ће ишта од тога бити спроведено у дело, остаје да се види. Једно је, међутим, сигурно: Омиљен Торбицин ауто је један од оних који би ових дана дефинитивно трбало да остану на паркингу!
