Прочитај ми чланак
VI СЛЕТ СОКОЛСКЕ ЖУПЕ БЕОГРАД
Соколска жупа Београд „Душан Силни” образована је на првој седници збора 24.9.1920. За доживотног почасног старешину изабран је Стева Тодоровић а за старешину жупе Љуба Јовановић. Жупи је припало десет соколских друштава: Београд, Земун, Вршац, Обреновац, Панчево, Рума, Смедерево, Смедеревска Паланка, Сремски Карловци и Стара Пазова.
Прва седница збора друштвених начелника одржана је 24. октобра 1920. На њој је изабрано начелништво и чланство техничког одбора Жупе. За начелника изабран је Милош Војиновић а за начелницу Мила Јовановић. У токи живота Жупе мењао се број друштава. Нека су припала суседним жупама, нека жупи Београд а нека друштва су због нерада укинута.
Од 1929. оснивају се прве сеоске соколске чете. Жупа је 1937. имала 47 друштава и 105 чета. Број припадника сокола у Жупи се повечавао од 1929. до краја 1934. Од 1934. број чланова је стагнирао. (1) Соколи су сарађивали са културно просветним установама и са државним, војним и општинским властима. Радио Београд преносио је соколске вести и предавања. (2) Жупа је у почетку одржавала своје слетове на терену фудбалског клуба „Соко” у Кошутњаку. Клуб Соко био је основан као секција Београдског сокола.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Први сле је одржан 7 јуна 1922. са жељом да се увелича свечаност венчања краља Александра. Слет је прошао готово незапажено. Чланови сокола су били преморени од учешћа на другим свечаностима. Други слет одржан је у Земуну 23. маја 1926. на игралишту „Земунског академског спортског клуба”, као смотра чланства жупе пред одлазак на VIII свесоколски слет у Прагу. Слету је предходила жупска академија у Београду у Мањежу. На слету је освећена застава Соколског друштва Земун, којој је кумовао престолонаследник Петар преко свог изасланика адмирала Драгутина Прице. Освећење је извршено на Југословенском тргу, а затим је поворка са војном музиком на челу прошла градом.
Трећи жупски слет одржан је у Шапцу 26 и 27 маја 1928. Слет је био повезан са откривањем костурнице палим борцима на Церу и ударању камена темељца соколском дому у Шапцу. Четрврти слет је одржан 1 и 2 јуна 1929. у Панчеву. Пети жупски слет је одржан у Београду од 3 до 5 јуна 1933. на игралишту Београдског спортског клуба.
Први нараштајски слет одржан је у Београду на игралишту фудбалског клуба „Соко” у Кошутњаку од 22 до 24 маја 1927. У очи јавне вежбе свечано је освећена нараштајска застава, а потом поворка нараштаја и деце кроз Београд.
Други нараштајски слет одржан је на терену фудбалског клуба „Соко” у Кошутњаку 25 и 26 маја 1929. Испред цркве Светог Саве 26 маја 1929. формирана је поворка од 840 нараштајаца. На челу поворке били су омладинци са села на коњима, па за њима заставе, Управа жупе Београд, нараштајци и деца. Поворка се кретала преко центра до Калемегдана. (3)
Шести слет одржан је од 19 до 21 јуна 1937. у Београду. На слету је извршено свечано развијање жупске заставе, дара краља Петра II. У име Старокатоличке цркве призвао је божју милост на соколе и соколску заставу др. Нико Калођера. Том приликом је одржао говор :
„… Овој дивној соколској снази и величини ми се не чудимо, јер се она неодољиво и природно буди уз витешке традиције нашег народа, … Стога је природно да Соко мора доћи у сукоб са онима који пузе по земљи спотицања и неслоге и чији видици се наивно или злобно губе у ситуацијама недостојних великих подвига јуначке и мученичке наше историје.” (4)
У соколској поворци од летњег вежбалишта Соколског друштва Београд-Матица према Славији и даље ка Народном позоришту 21. јуна 1937. учествовали су руски соколи и 360 бугарских „Јунака”. Руски соколи наступали су са 8 руских застава, 130 руских сокола, 104 руске соколице и 24 руска музичара. Напред су ношене заставе а затим су ишле старешине јунака и сокола са музиком.
Бугари су били у јуначким одорама а јунакиње у одорама и народној ношњи. Затим су ишли руски соколи из Југославије, Француске и Бугарске. После њих београдски соколи у одорама, чланице у одорама и народним ношњама из разних крајева Југославије, сеоске соколске чете и соколска коњица.
Поворка дуга преко два километра, била је поздрављена од десетина хиљада Београђана. Соколи из чета на селу оставили су утисак на посматраче који су поздрављали : „Живели Шумадинци ! Живели Сремци ! Живили народни соколи ! …” После поворке одржан је збор на тргу код споменика кнезу Михајлу. Говориле су старешине сокола, старешина витошке јуначке области Иван Анастасов, министар за физичко васпитање др. Јосип Рогић и други. У име Сверуског заграничног Соколства говорио је Дрејлинг и истакао :
„Ми смо одувек знали и волели Балкан,јер ту живе наша браћа. Нарочиту љубав осећамо данас. Особито смо радосни што смо узели учешћа на слету јер посматрамо како се грле и љубе два блиска брата – Соко и Јунак … .” На пробама на слетишту 21.6.1937. учествовало је 80 чланова и 64 чланице Руског соколства. Јавној вежби одржаној на слетишту истог дана у 16 часова присуствовало је преко 10.000 гледалаца. (5)
Београдска штампа истакла је да су током слета бугарски Јунаци и руски Соколи били нарочити предмет пажње београђана. Улицама куда су пролазили били су срдачно и спонтано поздрављани и засипани цвећем. О томе је писало „Време” :
„Соколски слет жупе Београд претворио се у бурне свесловенске манифестације. Хеј Словени ! Певала је маса од 10.000 људи на тргу код Кнежевог споменика. Бугарски јунаци и руски Соколи били су најтоплије поздрављени и засути цвећем у великој поворци”. (6) Бугари су приредили академију у Народном позоришту у Београду 20 маја 1937. Истог дана приређена је академија Руских сокола у Дому цара Николе. (7)
Саша Недељковић члан Научног друштва за здравствену историју Србије
Напомене :
1. М.Ј. „Београдска соколска жупа”, „Око соколово”, Београд, 1937, бр. 7, стр. 154-155;
2. „Годишњи извештај о раду Соколске Жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3. априла 1938 год.”, „Око соколово”, Београд, 1938, бр. 4, стр. 74;
3. Милојко Јефтимијадес, „Слетови Соколске жупе Београд”, „Око соколово”, Београд, 19, 20,21 јуна 1937, бр. 7, стр. 163-165;
4. „Водоосвећење и освећење жупске соколске заставе”, „Око соколово”, Београд, бр. 8, стр. 175-177;
5.„Програм свечаности VI слета Соколске жупе од 19-21 јуна 1937 год.”, „Око соколово”, Београд, 19, 20,21 јуна 1937, бр. 7, стр. 169-171; Ст. Павловић, „Соколска поворка кроз Београд и збор на тргу код споменика”, „Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.192-193;
6. „Београдска штампа о VI жупском слету у Београду”, „Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр. 179;
7.Момир Г. Синобад, „Забаве и друге приредбе”, „Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.189-191;
