(Србин.инфо)
После ослобођења и уједињења 1918. у Орашцу, селу у околини Дубровника на власти су остали исти људи као под Аустријом. У допису из Орашца у дубровачком листу „Рад” 1920. наводи се :

 „Да је бивши режим штитио и бранио своје скутоноше, то је опће познато. Помоћу сличних елемената подржавао је свој привремени опстанак. Мађу такове спада наш начелник Влајки. Човјек без способности за то мјесто, одликован је „златним крстом за заслуге”.

Сервилан као што је био, он се је знао живо заузимати за аустријске ратне зајмове и трчао по кућама да сакупља, дао из опћинске благајне неке стотинице, и још питао да му опћ. вијеће одобри колосални зајам, 20-30.000, да и то поклони Аустрији за ратовање, док, разумије се, (бар нама није познато) није се макнуо за зајам Југославије. Начелник Влајки допуштао је да се њемачки уредује у опћ. уреду, а опћ. тајник Обрстер – да угоди своме шефу – њемачким говором поздрави Фридрика Хабсбурга када је овуда прошао. Уз горње, наша опћина починила је и других недопуштених ствари, проти којих смо, своједобно, подигнули тужбу, на коју, и ако темељита, није услиједило ријешење од ц. к. власти. Падом Аустрије, предвиђајући да је пала и протекција становитих елемената, опет смо се тужили, набројив шта се догађа код наше опћине, о чему су били проведени односни извиди. Ту је било : да ми или опћина будемо окривљени. Ипак ништа !

Ово је несхватљиво, јер цијенимо да Земаљска Влада не штити једног аустрофила, а који недопуштено води опћинске послове. … како се је сумпор послат за виноградаре дијелио само пријатељима, а тако  и  пшеница;  како је опћина сама примала све вој. потпоре,  и странкама узимала по више круна; …Све ово до данас није ријешено. Сада је наш начелник охрабљен, те ће настојат да будућих опћ. избора изађу опет његови пријатељи. У том послу помоће му клерикалац-истомишљеник, члан бивше  частне службе,  јунак неког политичког процеса,  изгледан  човјек својим дужностима, сада велики националиста, јуриста, пацифиста, моралиста и – ратни трговац.”(1)

Соколско друштво у Дубровнику  је ради унапређења пољопривреде и ширења патриотизма радило на оснивању сеоских соколских чета.  Орашац и Трстено су села једно уз друго. Соколско друштво Дубровник приредило је 26. 5. 1929. излет у Трстено. Из Дубровника је кренуло паробродом 149 чланова  сокола свих категорија, са њима је ишла соколска музика и доста излетника. Кренули су уз свирку и песму Трстеному.

Мештани на челу са главарем Николом Дољанином и и учитељем Лујом Мозара срдаћно су поздравили излетнике. Милева, кћерка Мозаре срдачно је поздравила соколице и даровала киту цвећа Груборовој. Соколи соколице приредили су јавну вежбу, а Позоришна секција приказала је актовку „Нада Истре” од Клонимира Шкалка. На поласку Трстењани су изразили жељу да их опет скоро посете. Приликом излета поглавару Дољанину поклоњена је уоквирена слика Трстеног, рад фото-секције.  (2)

У Трстеном се налази парк, бивши посјед породице Гоце-Гучетић са натписом из 1502. :  „Дичим се сусједима, но још се више поносим водом, здравим поднебљем и обрадом свијетлога госпара”. Кристо Доминковић је у својој књижици „Дубровник и околица” описао Трстено „са својим старим и оријашким платанима, под којима извире извор живе воде. Дивни су у својој вегетацији бујни и раскошни парк и вила …. стварају од Трстенога најромантичнији крај дубровачке околице.”(3)  Перо Гоце-Гучетић је као добровољац са српском војском прешао преко Албаније. Коментар листа „Дубровник” о отпуштању госпара Влаха Гоце-Гучетића и чиновника Ђокице Јелушића у Бановини Хрватској био је : „Разлог ? Обојица су Срби, први католичке, а други православне вјере.”(4)

 Соколско Друштво Дубровник имало је 1932. 9 чета са 491 чланом, 26 нараштаја и 134 деце а 1933. 18 чета са 916 чланова, 74 нараштаја и 201 деце. Соколска чета Орашац основана  1931.  имала је 1934. 74 члана. (5) У Управи чете 1934. били  су : старешина Карло Ракиџија, заменик старешине Нико Фери, вођа Антун Ракиџија, тајник Луко Лучић, благајник Антун Павићевић, заменик благајника Иво Кирола, Иво А. Кљуничек, просветар Надан Палчок, заменик просветара Лујо Мозара, економ Иво Кирола, референт за пољопривреду Андрија Надалин, прочелник музике Михо Домаћин. Ревизори су били : Влахо Сухор и Луко Куси.(6)

Чета из Орашца је учествовала на соколским приредбама у Дубровнику и околини. Соколска чета у Луци Шипањској 7.6.1937. положила је камен темељац свог соколског дома. На свечаности биле су соколске музике из Стона, Орашца и Дубровника, око 600 сокола и око хиљаде других излетника. Дошли су соколи и народ из околине : Стона, Орашца, Затона, Мокошице, Суђурђа, Колочепа, Бабинопоља, Говеђара, Дубровника и Жупе дубровачке. (7)

Соколска чета у Луци Шипанској прославила је 14. августа 1938. отварање свог соколског дома. Међу гостима били су чланови чете Бабинпоље и народ из других мјеста на отоку Мљету; затим чете из Сланога, Мравинца, друштво из Стона са музиком, чета из Орашца са музиком и чета из Мокошице. Са два пароброда стигло је матично друштво из Дубровника са делегатима друштва у Требињу и чета из Жупе дубровачке. (8)

Двадесетогодишњица Уједињења 1938. у Дубровнику обележена је постављањем спомен-плоче соколским борцима стрељаним у Боки Которској 1914/15. : Филипу кап. Хаџији, Васи Милишићу и Милану Срзентићу. Поред националних друштава суделовале су све соколске чета из околине Дубровника. На дан Уједињења Дубровник је освануо у свечаном руху искићен заставама и зеленилом. Наредба Мачекова да се за овај дан не вешају заставе игнорисана је.

Фрањевци су наредбу послушали, заставу су били извјестили па је скинули. Већ раним јутром стизале су соколске чете из дубровачких села. Чете из дубровачких села биле су претежно у народној ношњи. Доста их је дошло па су са својим заставама, музикама и чланством били запажени на дефилеу. После свечаног дефилеа војске, морнарице, многобројних чланова „Нове Југославије“ и соколских чета са заставама а чете Орашац и са својом музиком откривена је свечано спомен-плоча соколима, палим за част и величину Отаџбине, међу градским вратима од Пила. Маса света поздравила је свечани моменат клицањем жртвама за слободу. После тога положен је венац на споменик Ивана Гундулића поводом 300-годишњице његове смрти. Соколи су увече одржали у Соколани (Спонза) Децембарску академију у почаст члановима соколских чета. (9)

Срби католици сматрали  су да је Соколство цемент у темељима Југославије.(10) Зато су масовно ступали у редове сокола. Насупрот соколима била ХСС и франковци повезани са делом римокатоличког клера који су тежили разбијању Југославије. О нападима хрватских сепаратиста на соколе и њихову имовину писала је соколска штампа и лист „Дубровник”. Соколско друштво Дубровник упутило је 28. јула 1938. представку М. Стојадиновићу :

„Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, које је бројало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, који ступе, или остану у соколској организацији. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима је упропашћена имовина. У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена је соколана у Орашцу.” (11)

У селу Орашцу је септембра 1938. изгорела кућа истакнутог сокола Креша Крилановића. Ватра је подметнута тако да је цела кућа са намештајем изгорела, остала су само 4 гола зида. (12) У чланку „Соколским радницима пале куће“ објављеном 15. октобра 1938. у „Братству“, гласнику Соколске жупе Осијек, наводи се: „У Орашцу, напредном месту у близини Дубровника, запаљена је кућа једном соколском раднику док је с мајком боравио у Дубровнику. Као опомена да ће то недело бити извршено извешена је неколико дана пре црна застава. Будући да је на исти начин дат знак и старешини чете бр. Ракидији, бојазан је да ће и његова кућа бити запаљена, у толико пре што се његовом заслугом подиже у Орашцу соколски дом.“ (13) У листу „Дубровник” у чланку „Политичке штете у Орашцу” наводи се да је у ноћи између 6 и 7 јануара 1939. посјечено Ђуровић Марку, члану соколске чете у Орашцу, 15 комада великих лоза и 4 стабла јабука. Штета је процењена 6.500 динара. Ствар је била предана у рука суда. (14)

Споразумом  Цветковић-Мачек 26.8.1939.  створена је  Бановина Хрватска. ХСС је у Бановини Хрватској  користио власт да прошири прогон југословенских националиста, Срба и сокола. Лист „Дубровник“ пренео је писање клерикално-мачековског листа „Народна Свијест“ из Дубровника да је њен као и свих оних који мисле као она, главни задатак уништење сокола. По њој свакога ко је био члан сокола требало је не само анатемисати већ уништити, истерати из службе и бацити на улицу. (15)

Лист „Дубровник” пренео је из „Гласа Приморја”, органа ЈРЗ у Сплиту чланак у коме се истиче: „ … имаде код нас листова односно људи који у њима сервирају и пропуштају натписе, којима је циљ харангирање улице, вријеђање, изазивање и потенцирање мржње и поцијепаности у народу. У посљедње вријеме „Хрватски Гласник” у том правцу својим написима, упућеним против соколских друштава, која се нигдје не огријешише својим радом у новоствореној ситуацији, која чак своју акцију сведоше на најужи рад у дворанама, … врши незгодну улогу. То писање, које у многим случајевима обилује и неистинама и тенденциозним рачунима појединаца…”.

Коментар листа „Дубровник” био је : „Кад је и „Глас Приморја” … сматрао потребним да овако иступи, тада је лако појмити како у већине код ХСС дух споразума сматрају само простом фразом, а раде и радиће онако како су и до  сада радили.” (16)

По избијању Априлског рата 1941. године, Сељачка заштита с усташама разоружавала је дијелове Југославенске војске, прикупљала војну опрему и чувала ред и тако одиграла одређену улогу у успостављању власти и организирању војних снага НДХ на дубровачком тлу. (17) Савез сокола забрањен је, а чланови изложени прогону. Старешина соколске чете у Орашцу Карло Ракиџија преживео је усташки терор. Пред Комисијом за утврђивање ратних злочина дао је 1.12.1944. изјаву :

,,Кад сам био од усташа стрпан у затвор у јуну 1941. године доживео сам много ужаса, јер је у затвору нестајало многих другова. Најужаснија је била ноћ од 30. јуна на 1. јула када су извели 14 жртава које су стријељали на Рудинама изнад Стона. Све  ово су правили усташе из Орашца. Тужбу против мене потписао је жупник из Трстена дон Нико Дарешић, усташки повјереник.”

Дон Нико Дарешић добровољно је ступио у 369. легионарску пуковнију  која се борила на источном фронту. (18) После Другог светског рата трстенски парк  преузела је под надзор и управу Југословенска академија знаности и умјетности из Загреба. (19)

Саша Недељковић,,
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Орашац”, „Рад”, Дубровник,  17. априла 1920, бр. 22, стр. 3,4; 

2.„Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр.  90;

3. „Дубровник, туристички информатор”, издавач књижара „Иван Горан Ковачић”, Дубровник, 1958, стр. 33; Кристо Доминковић, „Дубровник и околица”, Дубровачка библиотека, књига VI, издање књижаре Ј. Тошовића, Дубровник, 1922, стр. 24;                                                                                                                                                     4. „Дубровачке вијести”, „Дубровник”, Дубровник, 5 фебруара 1938, бр. 5, стр. 3; „Руши пали удбински диздаре …”, „Дубровник”,19 октобра 1940, бр. 41, Котор-Дубровник, стр. 4;                                                                                                                             5. „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сарајево 1934, стр. 187,198, 199, 200-202, 203;                                                                                                                                            

6. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник”, Година I, Београд 1934, стр. LXIX;

7. „Лука Шипањска 7-VI”, стр. 2, бр. 20, „Дубровник”,  12 Јуни 1937, Дубровник;

8. „(Велико Соколско славље)”,  „Дубровник”,  Дубровник, 20 августа 1938, бр. 32, стр. 3;                                                                                                                                   9.„Дан Уједињења”, “Дубровачке вјести“,  „Дубровник”, Дубровник, 3 децембра 1938, бр. 48, стр. 3, 4;                                                                                                         10. „Једна потреба и једно право Срба католика”, „Дубровник”, бр. 26, Дубровник, 1.јула 1939, стр. 1;

11. Никола Жутић, „Соколи”, Београд, стр. 127;

12. ,,Палеж куће у Орашцу”, ,,Дубровник”, бр. 35, Дубровник, 3 септембра 1938, стр.4;

13. „Соколским радницима пале куће“, „Братство“, Гласник соколске жупе Осјек, бр. 10, 15. октобра 1938, Год. VII, Осјек, стр.204;

14. „Политичке штете у Орашцу”,  „Дубровник”, Дубровник, 27. јануара 1939,  бр. 4, стр. 4;

15. „У том грму зец лежи“, „Дубровник“, Дубровник, 30 септембар 1939, стр. 3;

16.„Више помирљивости и обзира”, „Дубровник”, 18 новембра 1939, бр. 46, Дубровник, стр. 4;

17. Нева Журић-Скоти, „Талијански окупациони систем на  дубровачком тлу”, „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945“, Сплит 1985, стр. 1021;

18. Милорад М. Лазић, „Крсташки рат Независне Државе Хрватске”, друго допуњено издање, Београд 2011, стр. 31;

19. „Дубровник, туристички информатор”, Књижара „Иван Горан Ковачић”, Дубровник, 1958, стр. 33;

Ознаке: Ђорђе Марковић Кодер, Југославија, Други светски рат, дубровник, злочин, католик, Први светски рат., Саша Недељковић, соко, соколари, Срби, усташа, фрањевац