• Почетна
  • ДРУШТВО
  • Саша Недељковић: Из историје Срба католика – Соколско позориште у Дубровнику
Прочитај ми чланак

Саша Недељковић: Из историје Срба католика – Соколско позориште у Дубровнику

0

Соколски покрет настао је пре Првог светског рата у борби за јачање националне свести код словенских народа. Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ. Члан сокола М. А. Васић истакао је : „Само јаке мишице наше омладине неће помоћи у одсутном тренутку, ако није свесна дела својих предака, славе своје отаџбине и жртава које се од ње траже. Зато је треба духовно наоружати од најранијег детињства припремајући је за велика дела.” (1)

Sokolsko pozoriste
Том циљу су служила соколска позоришта. Соколски домови после Првог светског рата били су грађени тако да омогуће приказивање позоришних представа. После Другог светског рата дворане соколских домова у Новом Саду и Суботици биле су претворене у позоришта.  У Новом Саду СНП је дуго времена приказивао своје представе у Соколском дому, а данас је ту Позориште младих.

Као пример рада соколских позоришта можемо навести позориште Соколског  друштва Дубровник. Друштво је прославило 7. децембра 1924. „Савезни дан”, дан ослобођења и уједињења. Ујутро је била свечана заклетва чланова и чланица. Увече је одржана свечана академија. Врло прецизно вежбање мушког и женског нараштаја и подмлатка изазвало је бурне овације, нарочито тачке „Југословенска алегорија”, ритмичке вежбе по II Мокранчевој руковети и ритмичке вежбе са певањем „Сиви Соколе”, које саставила Милена Груборова, подначелница Југословенског соколског савеза.

Други део забаве „Балканска царица” од краља Николе одиграна је од Б. Бубала, Д. Радонића и М. Петричевића. (2) Соколска академија приређена је 2.2.1927. (на Канделору) као шеста тачка програма  била је  П. Крстоношић : „Тражи зета племића”. Комедију у 1 чину, извели су чланови Соколске Позоришне Дружине : Ринка Јеричевић, Бранко Хопе, Рафаел Тревен, Иво Пеко, Урош Ковачић, Миро Рибичић, Драгутин Бетнер и Свето Пејовић; (3)

Соколска дилетантска секција извела  је на соколској академији 2. децембра 1928. Војновићев I чин „Лазарева Васкрсења”. Друштво је телеграфски замолило болесног Ива конта Војновића у Београду, да дозволи приказивање комада. Он је телеграфисао : „Дозвољујем врло радо да се прикаже моје „Лазарево Ускрснуће” под врсним водством Божа Бубала, ослободивши представу од свих тантиема. Сретни били и сретно успјели. Желим мојим Соколима и Дубровнику – Иво Војновић”.

По извршеној академији друштво је послало телеграм Војновићу у Београд : „Са врло успјеле академије раздрагани „Лазаровим Васкрсењем” заносно поздрављамо ауктора, желећи Вам сваку срећу и скори повратак у нашу Дубраву. – Соколско друштво”.

SponzaБожидар Бубало био је прочелник соколске позоришне секције а Александар Тупалов режисер. Три актовке секција је одиграла 13. јануара 1929. : 1. „Изборна туберкулоза” од Ј. Девића; 2. „Жена и лупеж” од А. Аверченка у преводу Боже Бубала;  3. „Нос”. Играли су Злата Палчок, Невенка Ковачић, Ринка Јеричевић, Милка Матекало, Никица Таљеран, Бранко Хопе, Благоје Самарџић, Миро Рибичић, Вељко Маричић, Александар Тупалов, Владо Катавић, Перо Богдан и Нинко Матијевић. Секција је 17. фебруара 1929. одиграла актовке : 1.„Зимски капут” од П. Петровића, 2. „Провалник” од Ђ. Прејца. 3. „Аналфабета” од Бранислава Нушића. Играли су Мари Осмак, Ринка Јеричевић, Никица Таљеран, Божидар Бубало,  Бранко Хопе,  Вељко Маричић, Миро Рибичић, Благоје Самарџић, и Александар Тупалов. Соколска Позоришна секција је 13. октобра 1929. наступила на новој позорници изграђеној по нацртима сокола инж. Владимира Белајева. Играли су комедију у три чина „Чвор” од Пеције Петровића. Пре представе, прочелник секције Бубало говорио је  о животу и раду Пеције Петровића.(4)

Соколско позориште играло је своје представе и изван Дубровника. Соколско друштво Дубровник приредило је 26. 5. 1929. излет у Трстено.  Из Дубровника је кренуло паробродом 149 чланова  сокола свих категорија, са њима је ишла соколска музика и доста излетника. Кренули су уз свирку и песму Трстеному. Мештани на челу са главарем Николом Дољанином и и учитељем Лујом Мозара срдачно су поздравили излетнике. Милева, кћерка Мозаре срдачно је поздравила соколице и даровала киту цвећа Милени Груборовој. Соколи и соколице приредили су јавну вежбу, а Позоришна секција приказала је актовку „Нада Истре” од Клонимира Шкалка. На поласку Трстењани су изразили жељу да их опет скоро посете. (5)

Соколске позоришне дружине су и у другим местима изводиле позоришна дела са темом о страдању становништва југословенских крајева под влашћу Италије. У Старој Пазови соколи су на академији посвећеној прослави Дана Уједињења 1926. извели позоришни комад „Мртва Стража”, трагедију из живота Истрана. (6) У Управи Соколског друштва Дубровник 1934. прочелник позоришне секције био је Нанди Кавчић. У просторијама сокола на првом спрату Спонзе позоришна дилетантска секција одржавала је своје представе. Соколско друштво у Дубровнику позвало је на позоришну представу „Покондирена тиква” у Соколани 30.4.1933. помоћу плаката.  Лист „Дубровник” је најавио да ће Позоришни отсјек Соколског друштва 21. маја 1939. давати две актовке од Нушића : „Под старост” и „Књижица” и скеч од Аверченка „Скандал у кући Букиних”.(7)

Sokolska ceta0И сеоске соколске чете изводиле су позоришне представе. Соколска чета у Луци Шипањској 4. априла 1937. одржала је своју прву академију на којој је  позоришна секција извела веселу игру „Два Глуха“. Академија је приређена у пространој дворани виле ,,Катино” Ива Стјеповића. (8) Соколска чета Ћилипи посетила 1937. године соколску чету у Дражином Долу код Требиња. Чета из Ћилипа приказала је позоришни комад „Јазавац пред судом”. (9) Соколска чета „Кривошије” приредила је 1937. Видовданску забаву.

Присутне је поздравио старјешина Самарџић. Свештеник П. Кривокапић је одржао предавање о Видовдану и његовом значају. Изведен је комад „Под маслинама на Крфу”.(10) Соколска чета у Луци Шипанској одржала је скупштину 30. јануара 1938. у још потпуно недовршеном соколском дому. После подне одржана је забава у Дому. Изведено је пар патриотских декламација и два шаљива комада „Миш” и „Изборна туберкулоза”. Забави је присуствовала соколска чета из Суђурђа са својом музиком. На забави је било око 200 посетилаца. (11) Позоришна секција чете Суђурађ 8. јануара 1939. приредила је у Луци Шипањској, у  четном дому претставу „Сцена из 1918”. Пространа дворана Дома била је пуна. (12)  Соколско дилетантско позориште у Дубровнику и околини деловало је у правцу јачања националне свести. Давало је и шаљиве комаде домаћих и руских аутора.

Саша Недељковић члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

1. Милош А. Васић, „Соколска позоришта у Чехословачкој”, „Око соколово“, бр. 6, 1938, Београд, стр. 150, 151;

2„Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 66, 67;

3.„Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 72, 73;                                                                                                                     4. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр.  77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;                                                              5. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр.  90, 91;                                                                                                6. „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931”, Штампарија „Јединство” Стара Пазова, стр. 26;                                                                                                           7. Анте Брозовић, „Соколски зборник I”, Београд, 1934, стр. LXI; „Претстава у Соколани”, „Дубровник”, Дубровник, 20 маја 1939, бр. 20,  стр. 4;                           8.„Лука Шипањска, априла 1937“, „Дубровник“, бр. 11, Дубровник, 17. априла 1937, стр.3;                                                                                                                                                          9. Јадрански, „Жалосно али истинито”,  „Дубровник”, Дубровник, 24. априла 1937, бр. 12, стр. 3;                                                                                                                                                   10. „Соколска чета „Кривошије”, „Дубровник”, Дубровник, 10 Јули 1937,  бр.24, стр.3; 11. „Примамо из Шипана”,  „Дубровник”, Дубровник, 12. фебруара 1938,   бр. 6, стр. 2; 12. „Претстава у Луци”, „Дубровник”,  Дубровник, 27.јануара 1939, бр.4, стр. 4;