После Уједињења Буњевци су  највише   допринели  успону  соколског покрета  у Суботици. Др. Бабијан Малагурски, један од покретача Соколства у Суботици, купио  је о свом трошку  све потребне гимнастичке справе за вежбаче.

Први старешина соколског друштва био је др. Франо Скендеровић а подстарешина Антун Бешлић. Од истакнутих Буњеваца у соколском друштву били су др. Јосо Прћић, подначелник града, Тиме Војнић Тунић, др. Мирко Ивковић Ивандекић и његов брат инжењер Иван Ивковић Ивандекић и многи други. Од истакнутих буњевачких спортиста вежбали су у соколу Јосип Кејо Кујунџић, Антун Катанчић, Блашко Сударевић и Густика Пеић.  У редовима сокола у Суботици било је Буњеваца, Срба, Маџара, Немаца и Словака. (1)

Бачка Соколска  Жупа  приредила је 28. јуна 1922. слет у Суботици.  На мађарску изјаву после Првог светског рата „Не, не, никада” са слетом соколи  су дали одговор „Овде смо, и овде остајемо !”.(2)   Суботица  је по броју становника  била други град  по величини у краљевини СХС, за соколе је требао да буде светионик националне свести на северу отаџбине. За соколе национални циљ слета био је јачање националне свести и манифестација националне снаге и солидарности пред туђином.

На слету су учествовала 23 друштва Бачке Соколске Жупе, Осјечка Соколска Жупа, Београдска Соколска Жупа, коњичка подофицирска школа у Суботици, 34. и 7. пешадијски пук из Беликог Бечкерека, пук из Новог Сада и Суботице. Народну Одбрану представљао је генерал Воја Живановић. У Суботици соколи су били срдачно дочекани : „ … они ћилимовима искићени прозори, оне цвећем засуте соколске колоне, оне добре старице, које су житом посипале Соколове и Соколице, онај честити сељак, који се прогурао из масе света напред и који је дежурном редару, кад га је гурао натраг, узвикнуо : „Пусти ме, да видим ту лепоту, па онда ме уби”.” На Видовдан соколи су посетили Палић, где је у парку приређена забава.  На Палићу приређена је Соколска академија.

Другог дана слета приређена је свечана поворка у Суботици. На челу поворке јахала је коњица осјечког Соколског друштва. За њима следио је Соко-барјактар са  свечаном заставом некадашње фрушкогорске Соколске жупе, праћен двојицом сокола са исуканим мачевима, … Соколице у народној ношњи, … фанфара сомболског Соколског друштва, фанфара валповачког Соколског друштва, соколи и Народна Одбрана у грађанском оделу. Пред градском кућом  старешина Бачке Соколске Жупе , др. Игњат Павлас поздравио је град Суботицу.

После толико векова, рекао је Павлас, нашли су се јунаци и  соколи опет заједно и наша народна песма, која нам је дочаравала слике из давне прошлости, постала је стварност. Соколи су долетели у Суботицу из оних висина, где влада чисти идеализам, где нема политичких партија, … где је у срцима свију уписано само једно начело : „Сви смо синови само једног народа и једне Отаџбине, за чију слободу и срећу спремни смо да гинемо !”. Говор Павласа бурно је и дуго поздрављан од непрегледне масе света, која је прекрила пространи Карађорђев трг.  Град Суботица приредио је  банкет соколима у свечаној дворани  хотела „Београд”. (3)

На прослави пробоја Солунског фронта у Београду 7. октобра 1928. учествовали су соколи из Суботице са својом музиком. На VI  жупском слету  8 и 9 јуна 1929. у Суботици било је 1.600 учесника-вежбача. У преподневним часовима одржан је дефиле сокола од Градске куће до слетишта. Ношене су соколске заставе улицама града,  а  присутно грађанство одушевљено је поздравило соколе. Поподне је у присуству око 10.000 гледалаца одржан Соколски слет. Овим  слетом Соколска жупа  Светозар Милетић приказала је своју снагу обележавајући  десетогодишњицу настанка.

Соколско друштво у Суботици 1930.  имало је 309 чланова и 54 чланице. Почетком тридесетих година 20 века филмска секција Савезног  просветног  одбора  Савеза Сокола Краљевине Југославије снимила је летовање суботичког соколског друштва на Палићу.  Филм „Летовање соколског нараштаја на Палићу” (16 мм) био је један од првих документарних филмова које је снимила Савезна соколска филмска секција. Филм је био дугачак 240 м, а трајао је 30 минута. Сем тог филма снимљен је „Летовање у Палићу“ I део, дужине 75 м, трајање око 9 минута. Садржај филма: Град Суботица, Станица, Главна улица  и Градска кућа, Позориште, Споменик Јована Ненада, Градска кућа, Језеро Палић, Обала језера, Шеталиште на Палићу, Соколовац, Нараштај на спавању, устајање, Јутарња молитва, Дизање заставе, Јутарња вежба, Бацање кугле, Скок у даљињу, Скок у висину, скок са мотком, Вежбе на столу, Вежбе на круговима, Трчање, Бацање диска, Бацање копља, Вежбе на води. (4)

Тридесетих година 20 века тамбураш Пере Тумбас Хајо учествује заједно са соколима на Свесловенском соколском слету у Прагу. Са својим тамбурашима наступао је на Радио Прагу.(5)

Свако соколско друштво трудило се да изгради свој соколски дом. Дом је био центар културне активности сокола за град и околину. На захтев  Соколског друштва  Суботица  Градско представништво  одлучило је 26. јула 1931.   да се у Парку  Краља  Петра  подигне  Југословенски народни дом. Истом одлуком  дефинисано је  да је Дом  својина Општине града Суботице, а  предаје се на коришћење националним и културним институцијама на 50 година. Соколском  друштву било је  поверено руковање Домом.

Сенат града Суботице донео је 31.октобра 1931.  “Уредбу о употреби Дома” у којој се дефинише : 1. У првом реду Дом ће служити васпитању нових генерација путем Соколства; 2. У Дому ће бити смештена Централна основна школа; 3. Дом треба да буде жариште целокупног националног живота  и  акције у Суботици. Градња Дома започета је 22.септембра 1931. Јуна 1936. одржан је IV Покрајински слет Савеза Сокола краљевине Југославије. Присуствовали су Енглберт Ганл у име Савеза Сокола и Игњат Павлас, старешина Жупе. Учествовали су Чехословаци и Бугари.

Донета је земља за Словенску липу. Поводом слета издате су соколске разгледнице :1) са сликом бискупа Ивана  Антуновића, рад Саве С. Рајковића; 2) Репрезентативна зграда Дома у Суботици и 3) са знаменитостима Суботице, у центру споменик цару Јовану Ненаду, лево Соколски дом, а  десно Градска кућа, и текстом  IV Покрајински слет Савеза  Сокола. Стадион Краља Петра II изграђен је 1936.  за  IV Покрајински слет Савеза  Сокола као  део пројекта “Народног Парка  Краља Петра II”.

Соколовац на  Палићу реализован је као летња школа и летовалиште соколског друштва на обалама језера. Уређење Парка, летњег вежбалишта и летњег позоришта у оквиру Дома омогућено је добровољним прилозима у материјалу, радној снази и новчаним средствима општине и Соколског друштва. Дом  је изграђен као урбанистичка целина са Соколским вежбалиштем и летњом позорницом.  Сем соколане у Дому су постојале концертна сала, читаоница са библиотеком и народно купатило. За старешину Соколског друштва Суботица 1936.  изабран је Ненад Рајић.

После Априлског рата  соколска организација је   забрањена  а  Дом мења назив у “Дом мађарске снаге и културе”. После рата Дом је познат као биоскоп “Јадран”. Са обновом  вишестраначког система, обновили су рад соколи. На Свесоколском слету у Прагу 2000. Антун Катанчић је  у такмичењу ветерана у петобоју, освојио прво место и златну медаљу. Учествовао је у вежбовном програму приликом освећења  соколских застава 2001. у Београду и на  гимнастичким  сусретима  у Новом Саду 2003 .  Соколска друштва у Суботици обновила су рад. Представници сокола посетили су Косово и Метохију и однели хуманитарну помоћ.

Саша Недељковић члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене :

1.М. Радојчин,  „За Југославију и југословенство”, Буњевци у соколском покрету Суботице између два рата, „Буњевачке новине“, бр. 18, 31. децембар 2006, Год. II,   Суботица , стр.27 ;

2. „Слет Бачке Соколске Жупе”, „Соколски Гласник”,  Загреб, 1922, бр. 7, стр. 209;

3. Др. Б. „II.  Слет Соколске Жупе Бачке.”, „Соколски Гласник”,  Загреб, 1922, бр. 8, Стр. 260-266;

4. „Просветна пропаганда“, „Соколска Просвета“,  Београд, март 1938, бр.3, стр.91;

5. Невенка Башић Палковић, „Велики уметник тамбурице Пере Тумбас Хајо“, „Буњевачке новине“, 28. децембар 2001, број. 5-12, Год. IV, Суботица, стр.8 ;

Извори : Гордана Вујиновић, „Дом као жариште југословенске идеје”, Pro memoria No 8, друштвена организација „Монографија” Суботица, Год. V, 15 марта 1990;  Југословенски соколски календар 1930, стр. 120, Љубљана, 1929;  Л.Т.С. „Легенда Антун Катанчић”, Буњевачке новине, бр.30, децембар 2007, Суботица, стр.25;  др. М. Драгић, „Соколство  на прослави десетогодишњице Пробоја Солунског фронта”, стр. 176, „Соко Душана Силног” ,1928, Београд; Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007; Саша Недељковић, „Соколски просветни филм”, стр.191, Братство XII, Београд 2008;

Ознаке: Александар Карађорђевић, буњевци, Видовдан, католици, Први светски рат, Саша Недељковић, слет, соколи, Солунски фронт, Срби, Суботица