Прочитај ми чланак
(Глас Русије – Милена Цмиљанић)
Како је познато, непосредни повод за избијање И светски рат је био сарајевски атентат. 28 јуна 1914. године 19-годишњи члан „Младе Босне“, Гаврило Принцип, убио је престолонаследника Франца-Фердинанда. Сарајевски атентат је изазвао велики одјек како у европској, тако и у руској штампи. Листови „Русские ведомости“ и „Русское слово“ детаљно описују догађаје, који су били увертира Првом светском рату.
„Русские ведомости“ објашњавају, шта је претходило самом догађају:
То, што су убице били Срби, изазвало је сумње, да су његови прави иницијатори биле присталице великосрпске идеје. Бура негодовања против Срба затровала је не само владајуће националности дуалистичке империје – Немце и Мађаре – већ и српске једноплеменике Хрвате. То, чудно, на први поглед, непријатељство између Срба и Хрвата се може објаснити антагонизмом, заснованим на религијској основи, који се у том периоду појачао идејним размимоилажењем по политичком питању јужног словенства.
О чему се ту радило? По мишљењу новинара „Русских ведомости“:
Званична анексија Босне и Херцеговине задала је тежак ударац надама српског живља на тим просторима на политичко уједињење са својим народом у Србији и Црној Гори. Додељена аутономија БиХ није могла ни у најмањој степени да буде награда Србима за претрпљени удар, да не говоримо о веома скромним размерама самосталности, додељених покрајини. Нови поредак није омогућавао српском православном становништву, које је чинило основну сељачку масу, одговарајућа права. Међу Србима, који су увек страдали због својих симпатија према Српском краљевству, након победничких, за Србе, Балканских ратова 1912-1913, почела се веома брзо ширити пропаганда у корист уједињења јужних Словена под круном Карађорђевића.
„Русское слово“ примећује:
После Анексионе кризе и Балканских ратова, српска омладина је била веома непријатељски расположена према убијеном. Они су у надвојводи Францу-Фердинанду видели ревносног присталицу католицизма и аутономије Хрватске, као противтежу српским тежњама за Великом Србијом.
„Русские ведомости“, такође, анализирају и национални раскол унутра словенског становништва:
Великосрпска идеја није имала великог одјека међу Хрватима, који су били више присталице триализма. Присталицом идеје триализма је сматран и сам надвојвода. Његова суштина се закључује у тежњу да дуалистичка монархија Хабзбурга прерасте у савез равноправних држава – Аустрије, Мађарске и Јужнословенског краљевства. Присталице идеје тријализма не желе да од Аустро-Угарске створе федеративну државу, већ само да јој додају трећу словенску државу, као равноправног члана аустро-угарског савеза. Они маштају да у састав те државе укључе Хрватску, Далмацију, Босну и Херцеговину… Идеја тријализма се давно родила, још у тренутку окупације Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске.
У тој провинцији, присталице триализма су сада јасно виделе окосницу будуће словенске државе, која је требала ући у састав аустро-угарског савеза. Након Берлинског конгреса 1878 године, у Хрватској је потезано питање стварања Великохрватске краљевине, независне од Угарске. Чак је и хрватска скупштина послала писмо императору у којем је затражила припајање Босне и Херцеговине Далмацији. У исто време, скупштина је затражила и припајање Велике Крајине Хрватској… Овај захтев скупштине, како је познато, био је прихваћен. Али то није могло довести до жељеног резултата, пошто је Мађарска, правилно, видела у великохрватском покрету опасност за свој политички утицај и немогућност уједињења свих Јужних Словена под скиптром Хабзбурга.
Све ово је и довело ситуацију у региону у експлозивно стање. Руске новине нашироко објашњавају читаоцима, у ком правцу се ситуација може развијати:
Заштитници активне међународне политике дуалистичке империје, видели су у тријализму могућност да привуку Словене на страну Аустро-Угарске, дајући им пуну политичку равноправност, што би значајно подигло политички значај Аустро-Угарске у очима Европе… Смрћу Франца-Фердинанда присталицама тријализма је био нанесен снажан ударац. Ту понајвише и лежи одговор за горчину триалиста против Срба, као носиоце идеје растакања Аустро-Угарске и стварања Велике Србије.
„Глас Русије“ ће наставити са упознавањем наших читалаца о томе, како су извештавале о атентату у Сарајеву, не само руске, већ и друге европске новине тога времена.
