Прочитај ми чланакНацрт уставних амандмана Радне групе из области правосуђа, којим би се драстично смањио утицај политике и извршне власти на јавне тужиоце и омогућио им већу самосталност и независност у раду, очекивано, није наишао на одобравање свих представника јавнотужилачке професије, посебно оних окупљених у прорежимско Удуржење судија и тужилаца (УСТ). То удружење саопштило је у петак након јавног слушања о изменама Устава у Народној скупштини да "предложена реформа тужилаштва није нужна, из разлога што изазива безбедносне ризике у тренутку када се Србија суочава са озбиљном борбом против организованог криминала".
Оно што је свакако безбедносни ризик јесте чињеница да се Србија још увек, како и УСТ каже, суочава са борбом, али не и бори и трајно обрачунава са организованим криминалом, што доказује неколико неспорних чињеница. Најпре, да би се било шта могло назвати борбом са организованим криминалом, неопходно је да се под лупом истражних органа, у овом случају поступајућих тужилаца за организовани криминал, нађу сви они из редова извршне и судске власти који су сарађивали и били подршка организованим криминалним групама. Јер управо та спрега чини оно што се назива организованим криминалом.
Чињеница да се у тренутно два најактуелнија случаја организованог криминала, Беливукове и Колувијине групе, истражни органи не баве њиховим државним контактима и сарадницима, или их пак, ако су се бавили, после извесног времена пуштају на слободу (као оптужене припаднике МУП и БИА у случају Јовањица 2), јасно говори зашто се Србија и даље, само суочава са организованим криминалом.
Јер за праву борбу је неопходно – независно тужилаштво, чије обрисе коначно доносе нови Уставни амандмани, а оно што је у том случају једини безбедносни ризик по грађане и државу јесу они који се тој незавиности и коначној лишености политичких утицаја жустро противе.
УСТ је такође саопштило да је „нужно да се поведе много озбиљнија јавна расправа о организацији и улози тужилаштва пре финалног усвајања амандмана, јер би сламање монолитности јавнотужилачке организације могло да буде заправо једна од бољих вести за криминалне организације и појединце из света криминала“.
„Нестале би гаранције да ће убудуће сваки јавни тужилац подједнако ефикасно, стручно и циљано водити поступак против појединца, групе или организоване криминалне групе, те да ће јавно тужилаштво до краја и до последњег човека бранити чињеницно стање и правну квалификацију дела који произилазе из прикупљених доказа“, наводи УСТ.
Где су данас те гаранције такође је остало недоречено, колико и појашњење утиска и убеђења да је могуће да је сваки јавни тужилац способан да подједнако ефикасно и стручно водити одређени поступак. Да ли због тога што је према очигледном ставу УСТ питање бивствовања тужилаца универзална ствар, лишена свих личних способности и могућности. или је ова очаравајућа изјава можда вођена мишљу о оним случајевима који се циљано дају у одређене руке, због унапред одређеног исхода.
Примера ради, да ли би укидање монолитности довело до тога да, на пример, кривична пријава против Миломира Марића због доказаног вређања на националној и верској основи декана Филозофског факултета Данијела Синанија, не буде а приори одбачена, као у случају када се њоме бавио лично председник УСТ.
Ако би, онда је по среди још једна нужна промена коју доноси нови Устав.
Иначе, шта предвиђају уставни амандмани о чијем се Нацрту говори као о угружовању сигурности читаве нације, портал Нова.рс је ексклузивно објавио прошле недеље. Поред претходно наведеног, предвиђен је самосталнији избор носилаца јавнотужилачке функције, који се до сад спроводио под патронатом продужене руке ове, али и оне претходне власти – републичке тужитељке Загорка Доловац.
Новим Уставом, главни тужилац више неће бити на челу Високог савета тужилаца и неће моћи директно да учествује у избору јавних тужилаца. Такође, не би требало да по сопственом нахођењу унапређује и кажњава јавне тужиоце мимо Високог савета, што је досад био чест случај и готово устаљена пракса.
Наиме, мимо класичног избора и напредовања у каријери, које би требало да буде засновано на резултатима рада, главна тужитељка досад је имала могућност да „упућује“ заслужне, (читај подобне. прим. аут) тужиоце на више позиције. Управо кроз тај механизам прошли су, између осталих, најгласнији противници измена Устава: председник и подпредседник УСТ Ненад Стефановић и Лазар Лазовић.
„Срамотно је да оптужбе да јавно тужилаштво треба мењати износи Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије, удружење које је у периоду од почетка јавних расправа о промени Устава, па до сада, добило на име субвенција и донација из иностранства више од 400.000 еура, без иједне трунке доказа, било какве анализе резултата постојећег уређења јавног тужилаштва и последица до којих може довести промена у раду јавнотужилачке организације, укључујући умањење капацитета јавног тужилаштва да обавља своју примарну функцију кривичног прогона“, изјавио је Лазовић након одржаног јавног слушања у Народној скупштини.
На његову жалост, грађани су у потпуности свесни да правосуђе дуги низ година не ради онако како би требало, па им никакви додатни докази нису потребни да схвате какав је постојећи поредак у јавнотужилачкој професији и коилико су предложене измене Устава неопходне.
