Рате на кредите поново кренуле нагло да расту!

10:45 19.04.2023.

Вредност Еурибора прешла је магичну границу од 3,5 одсто, чиме је ова кључна каматна стопа за банкарско тржиште на европском континенту од почетка године скочила за око 30 одсто. Са последњим усклађивањем камата у Србији са Еурибором, које је било 31. марта, просечне рате од око 250 евра увећане су за око 80 евра. Многима, који су недавно узели кредит, и преко 100 и то само за само неколико месеци!

Многи су скоро помислили да је крај. Еурибор је успорио пре око два месеца, било је дана када је био и у минусу, а онда је настављено по старом. Еурибор је недавно чак био и на силазној путањи. Након подизања од 0,5 одсто, еурибор се до краја марта кретао на нивоу од око 3,3 одсто, да би у последњих недељу дана кренуо нагло да расте и прескочио је 3,5 одсто!

Како прича једна саговорница „Блица“, Г.Ж. (35), њој је раст тромесечног Еурибора пресео. Узела је кредит од 80.000 евра почетком прошле године, са каматом која је у том тренутку износила 3,5 одсто, и роком отплате од 20 година и њу раст 3М Еурибора прати од почетка отплате кредита.

– Рата на кредит ми је пре нове године износила око 410 евра, да би се после првог јануара попела на 519, што је 100 евра више него у јулу. Од тада је Еурибор скочио за око 0,89 одсто, дакле за око трећину и рата ми је опет већа, скоро 100 евра. Полудећу – жали се саговорница уз коментар да јој је рата већа за чак 87 евра.

И шта сада? Хоће ли бити стабилизације која се најављивала за лето ове године, а која се повезивала са успоравањем инфлације на глобалном ниову.

Пратећи најновије кретање еурибора које је у порасту, те износи 3,5 одсто, из „Блица“ са Зораном Грубишићем, професором Београдске банкарске академије. Одговарајући на прво питање зашто еурибор расте и мимо одлука централних банака одговорио је да велику улогу у томе игра сама најава о повећању и очекивања која проистичу из тога.

– Како је еурибор каматна стопа по којој банке међусобно послују, оне понеки пут реагују на најаве или на саму одлуку, али се све у суштини креће око померања Европске централне банке. Одлуке ЕЦБ су сигнал на који се они прилагођавају, каже Грубишић.

На висину еурибора утичу, каже, и тржишна кретања, и поново наводи очекивања јер се тржишно калкулише шта ће се догодити до краја године.

– У том периоду до краја године се може очекивати, не пад, али свакако неки благи раст, минималан раст на овом нивоу, али барем 0,25 или 0, 50 одсто – закључује Грубишић.

Овакав раст камата пресликава се на рате кредита задужених у еврима, и како време одмиче представља све већи притисак на њихове буџете. Тако на пример, ако је неко узео кредит од 50.000 евра на 20 година, са каматом од 3,5 одсто, везану за тромесечни Еурибор, њему је пре почетка „хајке на инфлацију“ која диже камате износила око 289 евра.

Ако узмемо у обзир да се рате са шестомесечним еурибором усклађују два пута годишње, у јулу и децембру, и урачунамо скок еурибора, он од јула рату плаћа месечну рату 296, а од 1. јануара када су се поново усклађивале рату плаћа око 346 евра. Последње поскупљење било је 31. марта ове године, и од тада је рата порасла додатних 30-ак евра, и износи 375 евра.