Прочитај ми чланак
БЕОГРАД – Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић не очекује поскупљења од јесени, упркос најави да ће плате у јавном сектору и пензије бити смањене, и да су поплаве нанеле штете пољопиривреди.
„За то постоје два разлога – добар род пшенице и кукуруза и мала куповна моћ. Пшенице и кукуруза биће довољно и за извоз, а добро су родили и сунцокрет и воће. Други разлог је мала куповна моћ, тако да би се трговци у случају повећања цена сигурно суочили са још мањим прометом у малопродаји“, каже за Танјуг Љајић.
Упитан да ли се сви министри у влади слажу са најављеним смањењем плата и пензија, као и могућим поскупљењем струје, Љајић је рекао да конкретно о тим мерама није било речи на седницама владе, али је поновио да су сви апсолутно опредељени за то да се крене у оштре резове на које се чека већ 15 година.
„Свакако да то има своју цену, политичку пре свега, и нема сумње да то може да се одрази на рејтинг владајуће коалиције, када говоримо о реакцији јавности на све мере“, навео је Љајић, који је и потпредседник владе.
Најновија ситуација на српском тржишту, настала након што је Агрокор купио Меркатор, Љајића брине утолико што је, како каже, позиција Агрокора према добављачима сада много јача пре спајања две компаније.
„Та чињеница може много више да нас брине него да ли ће доћи до договора о ценама између Делеза и Агрокора, јер су практично за то шансе готово никакве“, наводи Лајић.
Он зато каже и да највише разлога за бригу имају произвођачи у Србији, те наводи да је долазак нових великих трговинских ланаца једини начин да се конкуренција на српском тржишту повећа.
Упитан да ли је Србија изгладила односе са Русијом након извоза поквареног меса, Љајић одговара потврдно, али и додаје да ће представници Управе за ветерину и Министарства пољопривреде 23. јула ићи у Русију како би се упознали са новим стандардима за увоз хране на руско тржиште, те како се ови проблеми више не би понављали.
Љајић најављује и да ће се у наредном периоду радити и на новом закону о инспекцијским службама, како би се повећала координација надлежних служби, а смањили притисци на привреднике.
„Спречиће се да у пет дана једног привредника контролише пет инспекција, а другог ниједна“, наводи он.
Министар туризма истиче да је у ту привредну грану у 2014. години из буџета било опредељено 13 милиона евра и да је тај новац намењен само за плате запослених и за неизмирена дуговања из протеклог периода, за жичаре које су прављене по планинским центрима.
„Ниједан једини динар није планиран за било коју другу инвестицију у туризам који је највећа шанса за развој Србије“, закључио је министар.
Љајић у разговору за Танјуг најављује и да ће влада од јесени кренути у припрему новог закона о раду, јер је, каже, актуелним изменама учињен напредак, али нису у потпуности испуњене и директиве Европске уније.
„Ми хоћемо да радимо нови закон о раду који ће бити свеобухватан, јер овај тек усвојени није у потпуности усклађен са свим међународним стандардима и не садржи нове конвенције Међународне организације рада“, рекао је Љајић.
У том ће смислу влада, каже, већ од септембра почети разговоре са синдикатима и послодавцима како не би опет било критика да је нешто на брзину урађено.
„Ми нисмо ни у каквој журби да то морамо да урадимо за месец, два ил и пет, али на време идемо у сусрет захтевима ЕУ за усклађивање радног законодавства“, навео је потпредседник Владе.
Он је оценио и да је тек усвојени Закон о раду подстицајан за нове инвеститоре, да он никако не смањује права радника и да од критичара овог акта није чуо ниједну конкретну замерку, већ да су све оне биле превише уопштене.
RTV
