Прочитај ми чланак"Морали да се задужимо да исплатимо раднике, а што се тиче извозника, само да видите какви су возни паркови хладњачара, а ја не виђам те који су на врху картела, а могу само да замислим шта они поседују кад ови обични имају викендице, аутомобиле", каже председник Асоцијације произвођача малина и купина Добривоје Радовић.
„Ми смо прошле године указали да је просечна цена око 92 динара, у самом старту 2019. поједине компаније су урадиле калкулације и рекле да је цена коштања за килограм малине 80 динара, а да је нека аконтна цена 120 динара реална. Ми смо тражили смо да се оформи нови тим који ће да чини струка и они су урадили цену коштања по килограму на 8, 10 и 12 тона. Србија је прошле гоидине имала производњу 5 тона по хектару, а цена коштања до 8 тона је негде око 139 истинита, 140 динара“.
FOTO: PRINTSCREEN
Како је испричао Радовић, једна хладнањача у Лозници је изашла с ценом од 100 динара што је, наводи, неприхватљиво.
„Да ли је то картел ја кажем да јесу, они су доказали да јесу, јер су ту цену већ померили на 150. Имате цену коштања 140 динара, како можете неком да понудите 100 динара. Реалана цена је 1,45 евра, то је реална аконтна цена. Онда спрам понуде и потражња да иде цена на горе. Србија је остала дужна иностраним купцима од 30 до 40 хиљада тона“.
Радовић је рекао, да када је у питању Министарство пољопривреде, ствари јесу померене с мртве тачке, док, наводи, Министарство трговине ништа није урадило. Од њих очекују, наводи Радовић, да се контролише колико се увози и извози и зашто се малина увози из других земаља.
„Да оно што је произведено у Србији да носи ознаку 100%. У картелу су не само хладњачари, већ и канцеларије, купују, препродају, гасе мале хладњаче. То раде трговци, извозник не може да реагује. Они имају новац и праве монопол и диктирају. Они откупљују малине од извозника, хладњачара. Зато смо тражили од државе да то провери, да се формира тим у коме су БИА, полиција.. Ми произвођачи тонемо, а тајкуни и картел напредују, имају лимузине, куће.. Институције треба да раде посао, очекујемо да тим реферише нама именом и презименом да каже ко је то. Да не хапсе само за нектарину, брескву, месо, него да се прошири и на малину“.
На питање који су њихови захтеви према држави, Радовић каже да је захтев само један – уређење тржишта.
„Не тражимо да нам дају цену, хоћемо уређење тржишта. Имамо југ Србије, тамо је као Дивљи запад, ни откупног листа, признанице, цене. Нико не зна која је цена. Срозају цену испод оне којом су почели. 120 динара у Лесковцу, у Сурдулици немате цену, више зараде ти посредници него ви што се бавите производњом. Ту тражимо регулисање, да се каже цена“.
Поручује да малинари желе да виде да ли је јача држава или картел извозника.
„Ако је јачи картел, вероватно имају моћ и паре, а држава сваки дан прича да се обрачунава с криминалом. А ми пунимо буџет“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 19, 2019
