Прочитај ми чланак

РАДНИК ПРИЗНАЈЕ КРИВИЦУ да спасе бахатог директора, иако тог дана није ни радио?!

0

Случај директора Наменске из Лучана Радоша Миловановића, који је организовао срамну подршку самом себи, могао би да добије обрт. Један од оптужених за погибију радника Томо Стојић признаће кривицу и нагодити се са тужилаштвом, што би могло да умањи одговорност директора.

Породица трагично настрадалог младића Миломира Миливојевића није обавештена, нити су давали било какву званичну изјаву о покушају нагодбе једног од осумњичених. Мајка, сестра и отац несрећног младића се не слажу са нагодбом, али у овом случају су немоћни. Кажу да се боје да је реч о игри и мутним пословима директора који покушава себе да спаси.

Foto: Screenshot/O2

 

– Стојић две године пролази поред нас и ниједном нам се није јавио ни са „добар дан“, а камоли да нас пита како смо. Сада одједном признаје кривицу. Нас нико не обавештава из тужилаштва, али смо начули да Стојић хоће да преузме целу кривицу на себе. Ми не пристајемо на то – каже отац Милован Миливојевић.

У ивањичком Основном суду води се кривични поступак против директора Радоша Миловановића и двојице фабричких руководилаца Владимира Лончаревића и Томе Стојића због сумње да су извршили тешко кривично дело против опште сигурности – 14. јуна 2017. године погинули су радници Миломир Миливојевић и Милојко Игњатовић. Суђење – коме је претходио скуп „самоорганизованих“ радника који су тапшали директору, а вређали породицу погинулог младића – одложено је. Један од разлога је захтев Томе Стојића да склопи нагодбу са тужилаштвом.

Томо Стојић, који после две године од погибије колега, сада хоће да призна кривицу, у фабрици је обављао функцију – шеф заштите на раду. Није, међутим, завршио одговарајући факултет, већ Вишу техничку школу. Шеф заштите на раду, када је као осумњичени 10. априла прошле године давао прву изјаву тужилаштву, имао је, међутим, другу причу.

Блиц“ је имао увид у његову изјаву у којој Стојић наводи да тог дана када се догодила несрећа он није ни био на послу, а да је све у фабрици и погону било по прописима и у најбољем реду. Тада, по Стојићу, све је било баш као што и треба – радници су имали заштитна одела, и то баш адекватна, противпожарни систем је чак и контролисан и исправан.

– Сматрам да су средства заштите на раду у складу са важећим стандардом – навео је раније Стојић. Он је у својој изјави чак део посветио и „ономе што су радници морали да знају“, али нигде није тада видео ни делић кривице, ни свој нити директора Радоша Миловановића.

Милован, отац трагично настрадалог младића Миломира Миливојевића (25), каже за „Блиц“ да је свима јасно да је Стојић пристао да се жртвује за директора.

– Призна кривицу, а ову двојицу ослободи. Стојић за признавање кривице тражи годину, годину и по дана и не жели да буде сведок сарадник после нагодбе са Тужилаштвом. Нека он носи наногицу ту годину за мог мртвог сина, али нека после каже ко је у тој фабрици и како и шта наређивао. Да призна истину о директору Радошу и условима рада, а не да он преузме кривицу, а овима остане мала, безначајна кривица – наводи отац Милован.

Они мало храбрији у Лучанима незванично за „Блиц“ кажу да је Стојић једини у породици запослен, а купио је нови стан у Чачку.

– Скоро купљен стан… Знају сви у Лучанима. – наводе саговорници „Блица“.

Тужилаштво у Ивањици је прва инстанца у одлучивању о нагодби шефа заштите на раду. Одлука иде потом на коначну инстанцу, а то је тужилац у Чачку.

„Блиц“ је јуче упутио питања Тужилаштву у Чачку

* Да ли је и како породица обавештена о састанку са тужиоцем у вези са потисивањем споразума о признању кривице?

* Да ли породица има право да присуствује?

* Које право породица има у случају нагодбе тужилаштва са оптуженим?

* Да ли нагодба и како утиче на остале оптужене у овом случају, односно да ли им умањује

кривицу?