Прочитај ми чланакПензионери и бивши радници Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ) су и данас у Београду протестовали испред Председништва Србије блокадом саобраћаја због тога што им није исплаћена надокнада на име акција приликом приватизације тог предузећа.
Њима су представници Владе Србије у децембру прошле године понудили могућност судског поравнања, али до сада обећање нису испунили.
Удружење 3.000 пензионера и бивших радника ПКБ је додатно узнемирило то што је 13. фебруара пети пут одложено припремно рочиште по тужби за исплату те надоканаде коју су покренули прошле године.
Адвокат Удружења Саша Гемаљевић за Бету је рекао да је у децембру судско поравнање најпре иницирао шеф посланичке групе СНС Александар Мартиновић, а затим су представници Удружења разговарали и са премијерком Аном Брнабић и министром привреде Гораном Кнежевићем. Они су рекли да је радницима учињена неправда и да би требало направити судско поравнање, али то до сада није реализовано.
„Претпостављам да су само хтели да умире те људе јер 80 одсто њих су присталице СНС и тако купе време до избора“, рекао је Гемаљевић.
Гемаљевић је рекао да је рочиште одложено „беспотребно и неосновано да би се државно правобранилаштво писмено изјаснило о предложеним сведоцима и околностима на које требало да се изјасни још 6. сптембра 2019. године“.
Додао је да је за сведоке предложио тадашњег градоначелника Београда Драгана Дјиласа, као и Рајка Мандића, директора тог предузећа 2009. године када је донет спорни закључак владе на основу кога су искључили раднике из права на акције.
Као сведоци предложени су и потписник тог закључка, потпредседник тадашње Владе Србије Ивица Дачић, као и актуелни министар привреде Горан Кнежевић и државни секретар Драган Стевановић који је потписао један од уговора о приватизацији ПКБ-а јер је отудјен само део имовине те фирме.
Приватизацијом и потписивањем купопродајног уговора са Ал Дахром као продавац се, према речима Гемаљевића, појавио сам ПКБ, а изостала је држава Србија због чега уговор није валидан.
Он је рекао да је за сведока предложио и председника Србије Александра Вучића који је 2015. године био премијер када је донет закључак да државно правобранилаштво не покреће управне спорове против другостепених одлука Министарства градјевинарства, саобраћаја и инфраструктуре којима је ПКБ укњижен као приватни власник имовине, а до тада је ПКБ имао право коришћења имовине, а власник је била држава Србија.
„На тај начин је трасиран пут за будућу приватизацију ПКБ“, рекао је Гемаљевић који је за сведока предложио и Војина Лазаревића, одговорно лице у Ал Дахри како би објаснио да ли је исплаћена целокупна купопродајна цена и коме је новац уплаћен, обзиром на информацију да је усмерен у буџет Србије, иако није потписник уговора“, рекао је Гемаљевић.
За сведока је, како је рекао, предложио и бившег директора ПКБ Момчила Јоковића да објасни под којим је околностима обављена приватизација и коме је дат новац, као и Милана Вељовића, потписника споразума којим је целокупни друштвени капитал 2009. године прешао у државни, а по тадашњем Закону о приватизацији требало је одвојити 15 одсто за акције радницима.
Гемаљевић је рекао да је за сведока предложио и бившег директора Републичке дирекције за имовину Србије Братислава Пејковића да на суду објасни зашто није издвојено радницима 15 одсто капитала када је друштвени капитал преводјен у државни.
Пољопривредна корпорација Београд (ПКБ) приватизована је према објашњењу Министарства привреде по моделу продаје дела имовине и капитала у власништву Србије и Акционарског фонда у зависним друштвима Еко-лаб, ПКБ Агроекономик. Продати део фирме чини око 17.000 хектара земље, сточни фонд од преко 17.000 грла стоке, пољопривредне машине и друга опрема за око 122 милиона евра.
Министар привреде Горан Кнежевић и представници Државног првобранилаштва јуче су саопштили да захтев удужења пензионера ПКБ-а „нема правног основа и да поравнање морају да потраже на суду“, као и да је „захтев о вансудском поравнању бивших радника ПКБ-а заснован на уговору који је 2009. године потписао бивши градоначелник Београда Драган Дјилас са Републиком Србијом о преносу капитала на Град Београд, чиме је бивша градска власт директно одузела запосленима право на бесплатне акције“.
