Прочитај ми чланак

РАДИОЛОГ ТВРДИ: Нетачно је да осиромашени уранијум изазива канцер

0

"Да ли сам квалификован да говорим о радиоактивним елементима? Питање које ће поставити свако ко чита ово што пишем. Радиолог сам, нисам нуклеарни физичар, сигурно ће физичар боље од мене знати физичке аспекте. Радиолог сам, нисам хемичар, сигурно ће хемичар боље од мене знати хемијске аспекте. Неспорно је. Радиолог сам, читав живот пазим да не постанем жртва радијације, никакво додатно зрачење ми није потребно.

Наука има ту склоност да је многи оспоравају. Нарочито је оспоравају они који сматрају да требају имати мишљење о свему. Наука не трпи мишљења. Наука је хладна, политички необојена. Наука не признаје повишени тон као аргумент. Наука не признаје псеудофилозофске расправе као чињенице. Наука се не разматра уз кафицу или уз ракијицу. Наука има склоност да је многи оспоравају али наука је увек у праву.

Радиоактивност

Помињање радиоактивности ствара у обичном народу осећај страха. Објективно, шта обични људи знају о томе? Атомска бомба пала на Јапан. Вечити страх од нуклеарног рата. Ако неко жели да уплаши шире масе само да снимак печурке након атомске експлозије. Радиоактивност се не види. Радијација изазива рак, изазива леукемију. Страх, страх, страх и опет још додатни страх. Радиоактивност = страх.

Битно је имати мишљење и став. Мање је важно да је то мишљење и став утемељено у чињеницама. Што би се неко замарао па да размишља о радиоактивним елементима, колико их има и који су. А тек изотопи. Онда долазимо тек до алфа, бета, гама распада и до x-зрака. Долазимо и до дејства на ћелију, дејства на организме а све то када се уплете са органогенезом, канцерогенезом, мутацијом… Став и мишљење нису довољни, потребно је знање.

Некоме је осиромашени уранијум пао на памет а нама је пао на главу. Током бомбардовања 1999. године муниција са осиромашеним уранијумом је (по званичним подацима – ја друге немам) коришћена на подручју Косова и Метохије. Извршено је 112 напада на 96 циљева са просечно 240 метака по нападу од којих је сваки имао по 300 гр осиромашеног уранијума. У осталом делу Србије коришћен је само уз границу Косова и то у 10 напада. То су подаци. Оно нађено неексплодирано је однесено у Винчу.

Уранијум

А шта је уопште Уранијум? Расте на дрвету? Производи се у лабораторијама? Не, он је саставни део земље. Сигурно га има јако мало? Не, има га јако пуно, један од 20 најраспростањенијих елемената. Главна мана је што је радиоактиван а време полураспада му је ужасно дугачко. Распада се алфа распадом а алфа честице не могу да продру ни кроз обичан папир.

Уранијум се налази у омотачу Земље. Најзаслужнији је за грејање коре Земље и самим тим је обезбедио да се живот оформи у овом облику на земљи. Време полураспада је идентично старости Земље. Има га у неколико облика, тј изотопа У238, У235 и У234. Високо обогаћени се користи као нуклеарно оружје а обогаћени као гориво у нуклеарним реакторима.

У Србији највише уранијума има на простору од Београда до Ужица, односно од Свилајнца до Лознице. Уранијума у земљишту а количине нису велике. Много више га има у Македонији и Словенији и на Јадрану.

Осиромашени уранијум (ОУ)

Шта је онда Осиромашени Уранијум? Правилније је рећи Потрошени Уранијум јер то је оно што остане као отпад из нуклеарних реактора. Зашто се користи баш он? Војна индустрија се развија у два смера, један је прављење што савршенијих оклопа а други што савршенијих начина за пробијање тих оклопа. Осиромашени уранијум (ОУ) није први на листи, други је и као заштита и као пробијач (први је волфрам, тунгстен) а користи се јер је скоро бесплатан (отпад).

Када зрно са ОУ коначно пробије оклоп а то се дешава тек након неколико погодака, у затвореном простору тенка настане пакао. Сав уранијум се распрши у ситне честице у облику магле. Томе морамо додати експлозивно пуњење које сходно имену експлодира. Можда неко и преживи, не знам, не верујем. То је први ефект. Смрт.

Ако неко преживи имаће следећих недеља врло тешко оштећење бубрега са скоро сигурним дијализама. Имаће проблема са плућима али и са мозгом. Ништа од тога сигурно није добро. Бубрези ће почети да се опорављају након 15 дана, плућа након 21, мозак обично након 28. Особа неће добити ниједан облик малигне болести, макар не узрокован ОУ. Једноставно, нема канцерогено дејство.

Уколико у телу остане неки гелер са ОУ имаће стално проблеме са бубрезима. Да ли ће добити неки канцер? Неће, не због ОУ.

Да ли ће неко у Војводини добити канцер или леукемију због ОУ на Косову? Како? Нема потребе да одговорим да не може, већ само питам како? Тај ко тврди да може само нека објасни механизам, одржив, без телепортовања и молио бих…без зрачења. То што је ужасно дугачко време полураспада значи да отприлике на сваких 5 до 6 хиљада година окине по једну алфа честицу.

Користи ли се тај ОУ негде још сем у муницији? Е, ту чекам велике зналце. Контејнери за пренос радиоактивног материјала се облажу њиме да штити од зрачења. Рендген апарати се облажу њиме као заштита од зрачења. Има га у вештачким зубима, саставни је део порцелана. У великим цивилним авионима га има од 150 до 500 килограма. У вештачком ђубриву га има.

Има га у води коју пијемо, нормално га има, не вештачки. Има га у ваздуху. Има га у земљи, има га у храни. Коначно има га у нашем телу, саставни део тела.

Америчка војска има посебну службу која се брине о својим жртвама ОУ. Американци су највише проблема имали јер су у војним сукобима погађали своје војнике, фриендлy фире. Читава служба брине о ефектима које имају њихови војници. Проблеми са бубрезима су најчешћи, малигне болести не. Војна база Бондстеел је на подручју највише погођеном ОУ.

Осам италијанских војника је оболело од карцинома а били су у додиру са ОУ, звучи пуно али то је 8 од 55.000 војника а у италијанској војсци имају 20 карцинома на 100.000 војника што значи да није повећан проценат оболелих.

На Косово је бачено 9 тона ОУ, на Ирак 54 а на Сирију до сада 118 тона (УК и УСА, непознато колико је Русија користила). Највише током Заливског рата 1990 када је бачено 300 тона. Тренутно на свету има 150.000 тона ускладиштеног ОУ (подаци из Русије нису прецизни). У склопу вештачког ђубрива годишње се на земљу баци 50 до 150 тона само у Америци.

То је рецимо оно најважније о физичком дејству, пре свега о радијацији. Радиоактивност је због огромног времена полураспада практично занемарљива. ОУ се користи управо као заштита од зрачења. Махање бројкама, тј колики је радиоактивни потенцијал је или незнање или злонамерност јер се не ради о зрачењу овог тренутка већ у следећих 4.5 милијарди година. Просто, поделите радиоактивни потенцијал са 4.5 милијарди, па са 12, па са 30, па са 24 и добићете вредност зрачења у сат времена.

ОУ се може унети на три начина, удисањем, гутањем и контактом са кожом. Током дана се удахне нормално 0.5 µг по килограму телесне тежине а толератно је до 5 µг по килограму телесне тежине. Више од 95% неће бити апсорбовано. 4.8% ће бити избачено редовним путем а 0.2% ће ући у крвоток.

Да не замарам бројкама, суштина је да би дошло до оштећења потребно је да особа буде изложена удисању ОУ у великим концентрацијама дуже од 5 година или да га 5 година у високим концентрацијама уноси путем хране или воде. Такве концентрације нису забележене никада на период дужи од неколико сати. Највеће забележене концентрације су код пада великих авиона ако дође до пожара, на самом месту пада.

Чему све то?

Зашто онда неко упорно инсистира да смо презрачени уранијумом и да је порасла смртност због тога? Сем евентуалне грешке (математичке) или незнања или погрешног тумачења података, на памет ми долазе само политички разлози и ту се враћамо на почетак – наука не трпи политику.

Знам да постоје особе које не сматрају да је бомбардовање било злочин. Свако бомбардовање, било ко да га је изводио је злочин, не постоји оправдање. Да ли је коришћен ОУ или било шта друго потпуно је неважно. Да су бомбардовали златом био би злочин. Управо из тог разлога инсистирање да је злочин само то што је коришћен ОУ даје имунитет онима који су га користили.

Гађали су они и рафинерије. Гађали и фабрике ракетног горива. Гађали и многе друге објекте где је било много канцерогеног материјала. Тужите их за то. Тужите их за колатералну штету. За мостове, возове, болнице, пијаце…има материјала пуно.

Није тачно да не постоје студије о ОУ. Није тачно да се не мери радиоактивност. Није тачно да ОУ изазива канцер. Није тачно да неко прикрива штетност ОУ. Није тачно да ће ОУ изазвати епидемију карцинома или леукемије стотинама колиметара далеко.

Ако толико желите да тужите некога што не тужите произвођаче цигарета. У цигаретама има радиоактивног Полонијума који јесте доказано карциноген. Што не тужите оне који производе храну врло сумњивог порекла. Оне који растопљену пластику продају као храну. Оне који нас понижавају стављањем потпуно различитих компоненти у производе за наше тржиште, чак и у пиво.

Тужите оне који сматрају да је довољно 20.000 динара месечно да преживи једна породица и хвале се тиме. Тужите оне који ће урадити апсолутно све да вас заглупе а неће урадити ништа да вас образују. Тужите оне који вас бомбардују лажима. Тужите оне који не знају да раде свој посао. Тужите оне који вам узимају новац лажима. Тужите оне који вас лече петролејом, содом бикарбоном, биоенергијом, хомеопатијом, кречом, урином, списак је дугачак.

Тужите и сами себе за сваки онај пут када сте прећутали и рекли: „Ћути, добро је.“ Па није. Живимо у времену где тотална глупост буја. То је канцер. То је епидемија. Желите ли да будете здравији? Читајте ово напољу, кажите некоме како је леп дан. Уживо, очи у очи, не виртуелно. Кукање над судбином је само страх и лењост. Лажу вас да неко други управља вашим животом…

Нон ноцере

А ја, ја ћу и даље писати о свима који вам отимају новац и здравље. Било да су то ситни преваранти који се лако открију. Било да су крупни преваранти чије се лажи теже откривају. Било да су они који су умислили да све знају само зато што умеју да уђу на Гоогле.

Ипак, највише сам љут на оне који знају, умеју и могу а ћуте. Љут сам на оне који свесно не ураде оно што је потребно да неко нема страх.

Постулат медицине је – Не нашкоди, нон ноцере. Када се мајци детета које треба да се вакцинише не каже истина, онаква каква јесте, чини се штета. Та мајка неће вакцинисати дете. Када се неко лаже да је власник карцинома зато што је неко користио уранијум, чини се штета. Такви пацијенти неће веровати лековима за које чују да су са истог Запада због кога имају карцином.

Нон ноцере драге колеге, нон ноцере…“