Психотерапеут: Ако законом забранимо батине – деца ће нам постати дивљаци (2021)

07:00 10.05.2023.

Др Миливојевић посебно истиче да не подржава злостављање и не жели да се његове речи схвате погрешно – једно је злостављање, а друго је телесна казна

Због грађанског законика којим се „забрањује свако злостављање деце, а посебно телесно кажњавање“, добићемо разбијање српског друштва, уништење породице и дивље генерације.

Foto: Youtube

Код деце ће се појавити епидемија реченице: „Нећу и шта ми можеш!“, а родитељи ће изгубити сваки ауторитет.

Ово тврди угледни психотерапеут др Зоран Миливојевић, који се оштро противи овом закону пошто, према његовим речима, породици само наноси зло.

Деца код психолога

– То је врло ризично. Када погледате филозофију која стоји иза тога, на први поглед не изгледа проблематично. Говори се да децу нико не треба да удари, да треба да се разговара с њима, и на први поглед би то свако подржао, али када видите шта се све десило у земљама у којима је сличан правилник примењен, диже вам се коса на глави.

На тај начин држава је родитељима везала руке и онемогућила их да васпитавају своју децу – наглашава др Миливојевић.

Он истиче да ће, због усвојеног закона, резултати бити одвођење деце код психолога на дуге разговоре, који ће код малишана успостављати психијатријске дијагнозе „хиперактивност и поремећај пажње на часовима“.

Држава да се не меша

Др Миливојевић сматра да држава не би требало да се меша у приватне и породичне односе:

– Само се тоталитарне државе мешају у приватне ствари код грађана. Људи уопште не схватају колико се овим законом заправо задире у интиму и приватан однос између детета и родитеља. Поређења ради, држава и закон не смеју да вам прописују колико пута грађани треба да имају секс, па тако ни како да се васпитавају деца.

Тек тридесетак земаља у свету, додаје он, прихватило је забрану телесног кажњавања, а у око 160 држава то није забрањено. На ове податке, указује психотерапеут, треба обратити пажњу.

То је један од доказа да није препоручљиво дати деци сву власт и ставити на врх хијерархије у односу родитеље – дете – подвлачи др Зоран Миливојевић.

Препорука др Миливојевића

Др Миливојевић посебно истиче да не подржава злостављање и не жели да се његове речи схвате погрешно. Једно је злостављање, а друго је телесна казна. Телесна казна је идеја да заболи, а не да повреди. Дакле, питање је где је дете ударено и на који начин. Дете не би смело да се удари по глави нити да се ошамари. Ударац-два по гузи је у реду, али опет је битно чиме се удара. Није дозвољено шибом, али отвореним дланом јесте. Наравно, деца млађа од годину дана не би смела да се ударају.

Грађански законик о односу према деци

– Традиционалан однос према детету се дуго и код нас и у свету заснивао на томе да је дете објекат родитељске власти и родитељских права

– Ниједно истраживање до сада није показало да је батина корисна за дете. Она је више израз немоћи родитеља да дисциплинује дете другим мерама.

– С обзиром на то да је у нашем друштву степен толеранције насиља врло висок, сматрали смо да треба изричито предвидети забрану физичког кажњавања деце, јер се некоме може учинити да батине нису понижавајуће за дете и да се тиме не вређа његово људско достојанство.

– Закон о породици предвиђа: „забрањује се свако злостављање деце, а посебно телесно кажњавање“

Познати психотерапеут се прибојава да нас оваква законска формулација може одвести у потпуно погрешном смеру, а од деце начинити апсолутне господаре над својим родитељима – дати им моћ којом не умеју и не би смели да управљају и поврх свега учинити их дивљима и без икакве контроле, што никако није на њихову добробит у будућности.

Наравно, ово питање је веома шкакљиво и лако може склизнути у „сиву зону“. Јер постоје родитељи који би можда и ударили благо своје дете по задњици, као вид васпитне мере, и вероватно су у већини, али постоје они које, нажалост, ништа не би спречило да своју децу брутално туку, јер им закон то дозвољава.

Наћи праву меру у одлучивању о овако деликатној ствари, искрено је екстремно тешко и носи велику одговорност.