Одлука о ревизији у случају Дарка Шарића први је потез који је Врховни касациони суд повукао откако на челу има Јасмину Васовић. Судија Васовић била је једини кандидат за председника Врховног касационог суда, а поред тога о њој се знало да је блиска другарица са факултета Александра Вучића и актуелне министарке правде Маје Поповић, због чега се отварају питања да ли је Васовић постављена на ту функцију како би се позабавила контроверзним и медијски веома праћеним предметима, попут Шарићевог.
Данас је као бомба одјекнула вест да је Врховни касациони суд укинуо правоснажну пресуду Дарку Шарићу и осталим осуђенима за шверц кокаина и вратио предмет Апелационом суду у Београду на поновно одлучивање.
Овом одлуком ВКС је усвојио ванредни правни лек – захтев за заштиту законитости, који су браниоци Дарка Шарића поднели у децембру прошле године, тражећи укидање правоснажне пресуде.
Иако ова вест на први поглед делује бомбастично и помало невероватно, ипак не изазива толико изненађење посебно ако се узме у обзир да јој је претходио избор за председника Врховног касационог суда. У игри је био један кандидат, Јасмина Васовић, која је мирно и готово неприметно упловила у нови петогодишњи мандат.
Не треба заборавити да се име Јасмине Васовић у жижи јавности нашло након незаконите ослобађајуће пресуде Станку Цанету Суботићу због шверца цигарета, а коју је донело веће чији је била члан. Иако је Врховни касациони суд тада оценио да је пресуда била незаконита, ипак, судија Васовић је након тога постала судија Врховног суда.
Поред тога не смемо сметнути са ума и да је Васовићеву, иначе најмлађу судију тог суда, прати је глас да успон каријере доживљава од тренутка доласка Српске напредне странке (СНС) на власт, а између осталог, она је другарица са факултета председника Александра Вучића, али и актуелне министарке правде Маје Поповић.
Нова.рс најаваљивала је раније да ће Шарићев предмет бити један од првих „великих медијских“ који ће се појавити на њеном столу, због чега се отвара низ питања, па и оно да ли је Васовићева доведена на ту функцију како би „почистила неред“ који су њени претходници оставили.
Подсећања ради, ова одлука значи да ће Апелациони суд у новом саставу већа поново одлучивати о жалбама на пресуду у осуђујућем делу док ослобађајуће остају правоснажне. Шарићу је одлуком Апелационог суда у новембру 2020. године била потврђена казна од 15 година затвора, коју му је претходно првостепеном пресудом изрекао Специјални суд.
Осуђен је као један од три организатора групе која је кријумчарила укупно 5,7 тона кокаина из Јужне Америке у Западну Европу током 2008. и 2009. године.
Крајем јула прошле године Шарић је првостепеном пресудом Специјалног суда осуђен на девет година затвора због прања 20 милиона евра зарађених од продаје наркотика.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 15, 2021