Прочитај ми чланакСиндикат образовања Србије организовао је протест запослених у високом образовању јер су, како кажу, незадовољни што Влада Србије одлаже потписивање колективног уговора.
Фото: Н.С.
Из министарства просвете поручују да ће колективног уговора бити, али да се чека мишљење Министарства финансија.
Просветари поново на улици, тачније у хладовини једног дрвета на Тргу Николе Пашића. Овог пута због, како кажу, проблема у високом образовању. Чекају четири године на колективни уговор.
„У високом образовању ради 17 хиљада људи, а 50 одсто је ненаставно особље, ово је немар државе у високом образовању у смислу социјалних привилегија који остали имају у образовању“, каже Валентина Илић из Синдиката образовања Србије.
Н1: Кажете да има 17.000 запослених. Како коментаришете овако мали одзив на протесту?
„Могу да кажем да ће ово добити неког одјека и просто ћемо у октобру покушати поново да се огласимо уколико колективни уговор, по речима министра, не буде био потписан за врло кратко време“, рекла је Илић.
А за врло кратко време огласио се министар просвете Младен Шарчевић.
„Посебни колективни уговор за више и високо образовање је у изради и биће ускоро потписан у договору синдиката и Министарства просвете, али тек када се добије мишљење Министарства Финансија“, наводи се у саопштењу.
„Морате се сложити да ако се ви за некога борите да му побољшате материјални положај и када је први пут протест високог образовања се организује они не дођу, при чему су обавештени сви, значи ја сам данас резигниран“, рекао је Дејан Мицковић из Синдиката образовања Србије.
Борба за бољи материјални положај у високом образовању је, судећи по саопштењу Министарства просвете, како наводе, неумесна. „Није солидарно да синдикати у високом образовању траже исто што је омогућено запосленима у предшколским установама и основним и средњим школама јер је чињеница да они имају мање плате. ДРИ установила је да многи факултети и поједини запослени на њима дају себи плате од више стотина хиљада динара“.
„Ако постоји један одређени број људи, педесетак декана директора високошколских установа које себи дају енормне количине пара плате и својим рођацима итд. онда је то системско решење које је ствар одређених органа и министарстава“, рекла је Илић.
У саопштењу министарства просвете наводи се да баш зато у колективном уговору мора да се прецизира ко шта финансира, али и тврди да високошколске установе имају сопствене приходе.
„Мије коректно помињати та сопствена средства када је дужност, по мом дубоком уверењу, државе да обезбеди они основну цену рада за све запослене у образовању, укључујићи и високо образовање. Није логично да спремачица у високом образовању има мању плату од спремачица у средњим и основним школама“, навео је Мицковић.
Због тога је и још један захтев синдиката да се изједначе основице јер су у високом оразовању оне ниже за девет одсто.
