Прочитај ми чланак
Учешћем у пригодним академијама и приредбама, ђаци у Србији данас обележавају школску славу Светог Саву, међутим неки од њихових наставника и учитеља окупиће се на протестној шетњи у Београду, у организацији четири репрезентативна синдиката образовања.
Преговори о посебном колективном уговору и о споразуму који би подразумевао прекид штрајка у просвети трају недељама, а како је најављено из синдиката, предлог колективног уговора требало би у четвртак 29. јануара да буде разматран на седници владе.
Синдикати протестују дуже од два месеца незадовољни, између осталог, умањењем зараде и инсистирају да се посебни колективни уговорпотпише одмах, независно од споразума о прекиду штрајка.
Иначе, Савиндан се у школама обележава радно али без наставе, уз академије и свечане приредбе, одлазак у цркву, а посвећен је сећању на великог српског просветитеља и утемељивача образовања, првог српског архиепископа, законописца.
Чланови репрезентантивних синдиката просвете данас организују протестну шетњу и академију „под ведрим небом“.
Просветни радници окупиће се око 17 сати на платоу испред Храма Светог Саве а потом ће преко Славије и Теразија доћи до Трга Републике и Народног позоришта, испред кога ће одржати митинг.
У Народном позоришту од 20 часвоа биће одржана традиционална Светосавска академија у организацији Министарства просвете, а пре тога на конференцији за новинаре у влади Србије биће проглашени добитници Светосавске награде.
Празник Светог Саве обележава и београдски Православни богословски факултет, на свечаности којој ће присуствовати председник Србије Томислав Николић.
Председник Николић потом ће разговарати и са групом ученика основних и средњих школа, који су постигли истакнуте резултате на међународним такмичењима.
Иначе, први писани траг о школској прослави Савиндана је из 1734. године када је обележен у Сремским Карловцима.
Кнез Михаило Обреновић донео је наредбу о школској прослави дана Светог Саве у Србији, што је било регулисано законом од 13. јануара 1841. године. Слава је у то време уведена и на Лицеј, а од 1864. године на Универзитет.
У школе је, после више деценија паузе након Другог светског рата, поново враћена 1989. године.
Свети Сава, просветитељ и помиритељ
На данашњи дан 1236. године умро је Свети Сава, први архиепископ Српске цркве. Заштитник српске државе, најпоштованији српски светитељ. Световно име било му је Растко. Најмлађи син великог жупана Стефана Немање, отишао је веома млад око 1192. у Свету Гору где се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон. Након очеве смрти 1200. с братом, краљем Стефаном Првовенчаним (од 1217.) усмеравао је државни брод Србије. У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора I Ласкариса и васељенског патријарха Манојла I Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу. Написао је манастирске типике (монашки устави) – Карејски, Хиландарски и Студенички. Преводио је са грчког и посрбио важне правно-теолошке текстове као што су „Законоправило“ (Крмчија од крма-управљање) – што је превод Јустинијанове „Шесте новеле“.
Тај важан правни споменик који одређује односе Цркве и државе путем такозване симфоније, тек са српског је преведен на језике других православних народа. Био је необично вешт и у државно-дипломатским пословима – 1208. у манастиру Студеница над очевим телом, које је пренео са Свете Горе, измирио је браћу Вукана и Стефана и тако је зауставио грађански рат у Србији. Његове мошти су из тадашње бугарске престонице Трново, где је умро на повратку из Јерусалима у Србију, пренете и сахрањене у манастиру Милешева 6. маја 1237. Култ Светог Саве веома је снажан код свих православних народа. Његове мошти због огромног поштовања које су уживале, не само код православних Срба, спалио је Синан Паша 1594. на Врачару, тада поред Београда. На том месту налази се данашњи велелепни храм посвећен Светом Сави. У делу „Живот Господина Немање“ (Свети Симеон) приказао је живот свога оца, између осталог и како је заједно с њим, у јуну 1198. од византијског цара Алексија III Анђела издејствовао дозволу да на Светој Гори подигне српски манастир. Хиландар је убрзо постао центар српског духовног и интелектуалног стваралаштва, унеколико он је то и данас.
(Блиц)
