Pročitaj mi članakDisklejmer* Ovaj tekst nije pokrivalica režimu za izdaju i prodaju AP KiM, za koju će morati da polože račun narodu. Izdaja i izdajnici AP KiM i dalje su nacionalni problem broj 1. Tadić je bežao u Rumuniju, a Oskar u Lozanu. Koštunica je, kažu, u Belanovici.
Још није обавештен. За то време шиптари завршавају посао. У најновијем наставку серије ‘издаја преливена пљачком и тровањем’, припадници Војске Србије стрпљиво чекају да им највећи издајник и криминалац Србије свих времена ослади горки војнички живот пробрцлим палачинкама.
Јер из његових руку може да изађе само пробрцло.
И тако, док чекају пробрцло, у себи сричу члан 15. Закона о Војсци Србије – „Ја (име и презиме), заклињем се својом чашћу, да ћу чувати и бранити независност, сувереност и територијалну целовитост Републике Србије“.
Браво мајстори, нема шта, часни сте бранитељи. Сигуран сам да ћете станове и бенефиције бранити до последњег.
Додуше и они пре вас су исто тако срицали и бранили док су Југославије нарицале, једна за другом, а српски народ бежао ко је где и како успео. Многи, али баш многи, нису побегли. Оставили су кости на границама „Велике Србије“. Свака сличност са АП КиМ, Крајинама, радикалима и социјалистима је намерна.
Чек, чек, сад се сетих, колико оно беше Срба остало у Македонији? 3%? Мање, више? А цркава?
„Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности“.
За оне који не знају, горње је Оскар потписао 31. маја 2022. на Уставу Србије и Мирослављевом јеванђељу.
Шта ради Републичко јавно тужилаштво и Тушилаштво за организовани криминал? Шта ради Уставни суд Србије? За кој’ мој’ плаћамо те паразите?
И док они не раде ништа, пардон – док производе непоправљиву штету по државу и све њене грађане, укључујући и саме себе, Курта под пуним гасом гаси територијалну целовитост и уставни поредак Републике Србије, пљачка и разара, а керови из прешевске долине чекају својих пет минута.
Ни брат Путин није бољи. У продужетку Курска игра се Брикса. Успут, зеза се са баба Јулиним малим и шаље поруку – изађи мала, изађи бар на трен. Не пада му на памет да подвикне УНМИК-у што не испуњава мандат из Резолуције 1244. А требало би и морао би, пред Саветом безбедности. Руска Федерација је један од гараната Резолуције. И Кина је.
Али брат Си у одсуству свог Курска има паметнија посла; ограђује и прекопава Србију. Да ухвати темпо пре Рио Тинта. Придружује им се канадски „крокодил Данди“. Својим чељустима смрти меље Хомоље. Исцрпљивање водотокова узима данак. Пресушена корита постају гробница риба и ракова. Нема везе, бићемо вакцинисани неки новим Торлаком.
За то време, Северина и коферче размењују ноте, мада би им више легла банана. Разоружани клинци хватају се првог што им је на располагању – шибају клупама по профама и хватају залет за 75 дана „војске“, а профе се наоштриле за стохиљадамилионити штрајк незадовољства. Као и увек, треснуће о патос кад им изботоксирана измакне столицу. Напредњачке спонзоруше вредно тренирају гажење паса, како би после могле да буду успешније на пешачким прелазима. То им је ружичасти хоби.
А жестока опозиција бори се у скупштини за спас народа и државе свим вербалним средствима. Кад то одраде, разбијају главе како да утроше десетине и стотине хиљада еура којима их је Оскар купио на противуставним, нелегалним и нелегитимним изборима. Уз сармице и ћевапе, најлакше се пактира.
Грађани Србије, шта има нејасно? Сви у Мобу за одбрану Устава, владавине права и територијалне целовитости Србије, за живот достојан човека! Покрените се, време нам истиче! Србија се топи!
Давор Калајжић, председник покрета Моба
