Прочитај ми чланак

Продавци „половњака“ упорно крше закон, обратите пажњу на једну ствар при куповини

0

Закон о заштити потрошача обавезује продавце половних аутомобила да купцима дају гаранцију на купљену робу.

Ипак, они то врло често избегавају, изјавила је за Тањуг Никица Јовановић из Националне организације за заштиту потрошача.

Она је објаснила да Закон прописује да је продавац обавезан да у уговору назначи право на рекламацију у трајању од годину дана, и додаје да уколико то није наведено, онда важи законски рок рекламације од две године.

„Купац је у том гарантном року заштићен од свих врста кварова. То је период у коме аутомобил треба да вас служи уобичајено, и ако се деси неки проблем, имате право да изјавите рекламацију продавцу. Ово правило се не односи на приватна лица, већ само на предузећа регистрована за продају аутомобила“, напомиње Јовановићева.

Она наглашава да се рекламација подноси писаним путем, имејлом или тако што ће се у просторијама продавца тражити да се евидентира рекламација како би постојао основ за заштиту права купца.

„Продавац је обавезан да одговори писаним путем у року од осам дана од подношења рекламације, што је правило које важи и за сву осталу робу. У првих шест месеци можете тражити замену аутомобила, чак и поврат новца“, каже Јовановићева.

Она, међутим, напомиње да се у пракси дешава нешто сасвиим другалије од онога што Закон прописује.

„У пракси су често потрошачи по овом питању обесправљени, или им продавац гарантује мања права, односно наводи их на то да немају баш сва права по Закону. Мислим да вас продавци најчешће условљавају поправком, без давања других могућности“, каже Јовановићева.

Осим тога, продавци избегавају своје законске обавезе и тако што купцима уопште не дају праве информације о правима која имају.

„То би требало да буде предмет што чешћих инспекцијских контрола како ова појава не би била редовна, већ изузетак“ оцењује правница Националне организације потрошача.

Она је истакла да купац законска права не може да тражи уколико нема рачун за купљени ауто, односно, ако га је купио од нелегалног продавца.

То је предуслов не само за рекламацију, већ и за тражење правне заштите од организације потрошача ако своја права не може да реализује на други начин.

Јовановићева наводи да се у пракси веома тешко остварује право на замену аутомобила, јер закон обавезује продавца да потрошачу испоручи исти аутомобил као онај на који има замерке.

Додаје како је могуће да се две стране договоре о некој другачијој замени.

Најтеже је остварити право на поврат новца, напомиње Јовановићева, јер то продавцу може да проузрокује знатне трошкове и проблеме, али додаје како то није разлог да не истрајена остваривању својих права.

„Овде не важи оно да ја ауто купљен у виђеном стању, већ продавац мора да вам гарантује да ћете годину дана моћи да га возите на уобичајен начин“, закључује Јовановићева.