Прочитај ми чланак
Појавила се прича да постоје црногорски Срби, босански Срби, хрватски Срби и ко зна какви Срби. У суштини је реч о једном народу – Србима.
Пошто је српски народ изградио свој дом на ветрометини путева између Европе и Азије, није нимало чудно што су многе моћне силе настојале да ту светску економску, саобраћајну и политичку раскрсницу потчине своме утицају. Не знамо ко нас све није убијао кроз историју, али сигурно знамо да јесу и то на најбестијалнији начин: Турци, Хрвати, Немци, Мађари, Бугари, Шиптари – увек када смо били у невољи или несложни и слаби.
Претапање Срба у друге нације дешава се од најдавнијих времена и у многим крајевима Европе. Није разумно овакву, погубну, појаву занемарити, а све последице те појаве брзо заборављати. Посебно, не зато што су традиционални освајачи Балкана, одливене српске саплеменике, користили за геноцид над преосталим Србима. Тако су Турци против Срба, у ратовима, користили потурчене (или исламизоване) Србе из Рашке, Црне Горе, Херцеговине, Босне и са Косова и Метохије, а Немци и Хрвати, поред муслимана и покатоличене Србе из Далмације, Херцеговине, Босне, Славоније и осталих српских крајина.
Два су основна правца асимилације српског народа: први његово католичење и насилно превођење са православне на католичку варијанту хришћанске цркве и други прелаз на ислам, као религију коју доносе турски освајачи српске средњовјековне државе. Католичка црква са центром у Ватикану настоји упорно и без икаквих скрупула да Србе, гдје год били на Балкану, покатоличи, нарочито након раскола у хришћанству почетком друге половине XI века. То је управо доба нестајања српске државе у Зети и њеног обнављања под Стеваном Немањом са центром у Подгорици.Римски папа је настојао крунисањем српских владара да их придобије за своје потребе, а са њима и српски народ. Када му то није успијевало, као у Босни и Херцеговини, онда је слао читаве крсташке војске да те “пагане”, “јеретике”, “богумиле”, “шизматике” насилно покрсти по католичкој линији. Имао је ту успјеха, али многи српски владари су му се опирали колико су могли, као босански бан Кулин, краљ Твртко Котроманић итд.
Исламизација је извела готово исту посљедицу код српског народа.Када су Турци заузели државу Немањића, прво маричком битком 1371, затим косовском битком 1389. и каснијим освајањем цијеле Србије и Босне и Херцеговине, долази до лагане, али сталне исламизације. Срби прелазе на ислам и губе полако ранија културна и вјерска обиљежја. Ти исламизовани Срби постају ударна снага турских освајача. Чувени мост на Дрини у Вишеграду најбоље казује како су Срби исламизацијом губили коријен. Као дијете Михаило Соколовић је одведен у Цариград и постао је маршал турске армије. Добио је ново име Мехмед, а презиме оста Соколовић. Он је оцу који је примио ислам подигао џамију, а мајци цркву јер није хтјела примити ислам. Брата је Макарија поставио за српског патријарха чиме је обновио Пећку патријаршију.Управо у то вријеме је вршена најснажније исламизација српског народа у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини.
Српско страдање у ратовима, асимилацији и денационализацији достиже врхунац у другом свјетском рату. Клеронацисти стварају са фашистима усташку Независну државу Хрватску 10. априла 1941. године када се Трећи Рајх на челу са Адолфом Хитлером спремао на одлучујући поход против православља и словенства уопште .Настаје бјесомучно истребљивање Срба. Прво их убијају гдје стигну и то угледне и одрасле мушкарце, а затим одводе у логоре жене, старце и дјецу. Од дјеце која преостану производе добре Хрвате прекрштавањем у католичким црквама. Католичке цркве у Хрватској и Босни и Херцеговини проводи систем асимилације Срба .Према процјени др Алојзија Степинца само до 1943. године тако је преведено “добровољно” преко 250.000 Срба у католике.
У првом европском концетрационом логору за децу, Јасеновцу, побијено је на најзверскији начин 19.432 деце (од, за сада утврђених имена за 74.762 жртаве у НДХ, које су биле млађе од 14 година). Ватикан (Света Столица, или Римокатоличка црква), више од хиљаду година, непосредно или помоћу католичких држава Европе,је подстицао и организовао злочине геноцида над Србима, њихово превођење у хрватску нацију, а најистрајније је брисао и уништавао српску културну баштину (а тиме и европску) – у свим српским земљама…
.Српски језик данас има четири имена: бошњачки, црногорски, хрватски и напокон српски језик. То је једини пример у Европи и у свету да један исти језик има четири различита имена. Право једног народа да језику другог народа даде своје име није потврђено нигде у свету. За именовање „црногорског језика“, званичници у Црној Гори су нашли основ не у науци, не код Срба, код Хрвата, већ код Бошњака у Федерацији БиХ. Заправо, десило се и са „црногорским“ и са „бошњачким“ језиком исто. Ни један ни други нити су постојали, нити су се помињали пре формирања ове две самосталне државе крајем двадесетог и почетком двадесет првог века……
Кад су Турци прешли на ислам, узимајући га од Арапа, остали су Турци; кад су Шиптари прешли на ислам, остали су Шиптари; кад су Иранци прешли на ислам, остали су Иранци; кад су Курди исламизовани, остали су Курди, као и Чечени и многи други народи.
Само Срби, кад пређоше на ислам и католичанство, не желе више да се зову Србима!..…
(Balkans Chronicles)
