Прочитај ми чланак

ПРЕСУДА ПРИПАДНИЦИМА ЈСО Легија и Звездан Јовановћ ослобођени оптужби за оружану п

0

Специјални суд у Београду првостепеном пресудом ослободио је оптужби Милорада Улемека Легију, Звездана Јовановића и све остале припаднике некадашње Јединице за специјалне операције (ЈСО) којима се судило због оптужби да су 2001. године извели оружану побуну.

Како је образложио судија Драгомир Герасимовић који је на челу трочланог већа Специјалног суда „нема доказа да су криви за оружану побуну“.

 

Ослобођени су и Мића Петраковић Драгослав Крсмановић Веселин Лечин Драгиша Радић и Владимир Потић.

Судија Герасимовић је образлажући ослобађајућу пресуду да је таква одлука донесена на основу писаних и материјалних доказа, као и изјаве већине сведока.

– Ми смо имали увид у записнике са седнице Владе Србије, 61. и 62. седнице Савета за националну безбедност, као и извештај комисије која је испитивала узроке протеста ЈСО. У тим свим записницима се констатује да безбедност државе није била угрожена и на више места се баш речима наводи да је био у питању протест. Уосталом према записницима то је тако карактерисао и покојни премијер Зоран Ђинђић – рекао је Герасимовић.

Он је истакао да се у усменом образложењу неће освртати на исказе сведока који су у сагласности са материјалним доказима већ са оним другима који нису имали непосредна сазнања.

Герасимовић је рекао да су Дејан Миленковић Багзи, Љубиса Буха Чуме, као и Душан Крсмановић, припадници земунско-сурчинског клана сведочили о посредним сазнањима.

Споменуо је сведочење Чедомира Јовановица, тадашњег шефа владајуће посланичке групе и министра полиције Душана Михајловића за која је рекао да су у супротности, те да су накнадна сећања.

Занимљиво је да су Миленковић и Буха добили статус сведока сарадника у два поступка за убиство премијера Зорана Ђинђића и друге злочине Земунског клана, да су њихови искази проверени и да су били дужни да говоре искључиво истину, а да им суд у овом поступку није поклонио поверење.

– Није било никакве реакције тадасње врховне државне власти. Након догађаја покојни премијер је са малолетним сином дошао на крсну славу јединице, а министар полиције је доделио одликовања комантанту ЈСО и другим припадницима. Службе нису подигле готовост, такође шеф надлежне службе (државне безбедности) је отишао на одмор у то време – образлозио је судија Герасимовић

Пресуда је изречена у згради суда у Устаничкој улици, а првооптужени, некадашњи комадант ЈСО Милорад Улемек Легија по сопственој жељи није бити привођен на објаву пресуде из затвора у Пожаревцу где служи казну од 40 година затвора због низа кривичних дела, међу којима је и убиство премијера Зорана Ђинђића.

Звездан Јовановић, такође некадашњи комадант ЈСО, који исто тако служи казну од 40 година затвора, на коју је осуђен као непосредни извршилац убиства Ђинђића, присуствовао је изрицању пресуде.

У Специјални суд на изрицање пресуде Милораду Улемеку Легији, Звездану Јовановићу и осталим припадницима ЈСО који су оптужени за организовање побуне 2001.године, дошао је и лидер радикала Војислав Шешељ.

Он је у кратком обраћању присутним медијима рекао да се нада ослобађајућој пресуди „јер за нешто другачије нема основа, с обзиром да је реч о протесту а не о оружаној побуни како то тужилаштво тврди.“

Шешељ је током изрицања пресуде седео у самој судници, одмах иза оптужених, где је резервисано место за адвокате оптужених.

У публици је са седела и супруга Звездана Јовановића.

Остали оптужени се бране са слободе и нису били у обавезни да присуствују објави пресуде.
У завршним речима Тужилаштво за организовани криминал предложило је за све оптужене затворске казне, док су браниоци оптужених тражили ослобађајућу пресуду тврдећи да није било побуне, већ да се радило о протесту.

За Улемека тужилаштво је предложило суду да га осуди на казну од 12 година затвора због организовања оружане побуне, иако Улемек није био на челу ЈСО у време побуне, али је према ставу тужилаштва имао кључни утицај на јединицу која је била у саставу Ресора државне безбедности.
За Јовановића тужилаштво је предложило суду да му изрекне казну од 10 година затвора, док је за припаднике јединице Мићу Петраковића и Драгослава Крсмановића тражило по пет година затвора.

За Веселина Лечића предложило је четири године затвора, а за Драгишу Родића и Владимира Потића по три године затвора.

Што се тиче Душана Маричића Гумара, који је у време побуне био комадант јединице, медицинским вештачењем које је зимус представљено оцењено је да није способан да прати суђење, па је поступак против њега раздвојен.

Маричић такође служи казну затвора у Пожаревцу.

Тужилаштво терети оптужене тврдећи да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића, да прекине са побуном.

Истовремено, оперативни део Јединице борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата је блокирао аутопут.

Први пут је то учињено 10. новембра на аутопуту Нови Сад-Суботица у близини Врбаса, а други пут 12. новембра блокадом аутопута кроз Београд код Сава центра.

На тај начин је, како се наводи у оптужници, врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени ултимативни захтеви за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића.

Таквим поступањем Јединице, били су непосредно угрожени безбедност и уставни поредак земље, наводи се у оптужници.

Протест ЈСО је прекинут након што су Петровић и Мијатовић поднели оставке, док Михајловић то није учинио.

Оптужени су у својим одбранама негирали побуну тврдећи да су исказали протест, због обмане надређених.

Наиме, припадинци Јединице су ухапсили браћу Бановић, који су потом изручени Трибуналу у Хагу, иако је постојао договор да се припадници ЈСО не ангажују за привођење хашких оптуженика.

Командантима ЈСО је наводно речено да су у питању опасни криминалци који ће пружžати отпор и да нико није спомињао Хашки трибунал, али се испоставило другачије.

Тадашњи челници ДБ-а Горан Петровић и Зоран Мијатовић су одбили да причају са Јединицом која је била у саставу ДБ-а, што је резултирало незадовољством.

Према оптужници, ЈСО је од 9. до 17. новембра 2001. отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића, да прекине са побуном.

Оперативни део ЈСО борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата је блокирао аутопут – 10. новембра Нови Сад-Суботица, а 12. новембра аутопут кроз Београд са новобеоградске стране моста Газела.

После тога на чело ДБ су дошли теоретичар и шахиста Андреја Савић за шефа, и официр ЈСО за безбедност Милорад Брацановић за заменика који је прктично преузео оперативно вођење тајне службе.

Брацановић је био и шеф кадровске комисије када је ДБ прерастао у БИА 2002.. Овај двојац је смењен у фебруару 2003. Брацановић се после убиства премијера Зорана Ђинђића 12. марта 2003. нашаоп под сумњама да је био сарадник земунског клана и Милорада Улемека Легије. И поред бројних оптужби осуђен је само на две године затвора јер није пријавио убиство Ивана Стамболића. Пресудом је утврђено да су Стамболића убили припадници ЈСО по наређењу Слободана Милошевића.