Прочитај ми чланакЕвропски суд за људска права наложио је држави Србији да једној Београђанки исплати више од 10.000 евра одштете.
Ова одлука је донета јер је правни систем Србије допустио да се не изврше судске одлуке којом су јој након развода додељена деца, а коју је њен бивши супруг силом одвео недуго након раставе 2002.
FOTO: pexels.com
Након тога, она децу практично није виђала седам година и она су се од ње отуђила.
У пресуди се наводи да „неизвршавање права на старатељство подноситељке представке, додељено привременом (судском) наредбом и коначном пресудом, представља кршење њеног права на поштовање породичног живота које је гарантовано Европском конвенцијом о људским правима“.
Такође, у њеном случају је дошло и до кршења права из Конвенције у погледу дуготрајне дужине поступка пред Уставним судом Србије (који је трајао око три године), конастатовао је суд у Стразбуру.
Истом одлуком досуђени су јој трошкови поступка од 5.300 евра тако да је држава обавезана да јој исплати укупно 15.300 евра у року од три месеца од правоснажности пресуде. На ову одлуку могуће је уложити жалбу Великом већу Европског суда у року од три месеца.
М.М. (55) из Београда развела се од супруга 2001. године и своје двоје деце повела са собом код својих родитеља. Међутим, у јануару 2002. године њен бивши супруг је силом узео децу.
Од тада до октобра 2009. године она није имала редовне контакте са децом, и то због намерног опструирања од стране свог бившег мужа, што је довело до тога да се деца отуђе од ње и касније се изјасне да желе да остану са оцем а мајку виђају повремено, наводи се у информацији објаљеној на сајту Европског суда.
Суд у Београду је најпре у фебруару 2003. допнео привремену меру у корист М. М. за искључиво старатељство до коначне пресуде и за предају деце у року од 24 сата.
Коначном пресудом суд јој је доделио јединствено старатељство у октобру 2005. године, са забраном контакта између бившег мужа и деце од три месеца како би им се омогућило да обнове своје емотивне везе са мајком.
Ниједна одлука суда није спроведена иако је за то било покушаја.
Током година М. М. је имала спорадичне сусрете са децом, који су, када су напунили довољан број године (најпре 12, па 15) изјавили да би радије остали са оцем и редовно се састајали са мајком.
У међувремену деца су постала пунолетна.
Иначе, Уставни суд Србије је на основу њене уставне жалбе из 2009. три године касније утврдио кршење права на правично суђење у погледу дужине извршног поступка коначне пресуде којом јој је припало старатељство над децом из октобра 2005. године.
Она је тражила од Европског суда да јој досуди 200.000 евра на име нематеријалне штете, јер је претрпела бол и патњу јер није виђала своју децу, уз осећај анксиозности и беспомоћности. Навела је да ће новац употребити за обнову односа са децом и за заједничке активности, али јој је суд досудио свега 10.000 евра на име одштете.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 9, 2019
