Прочитај ми чланакОдрастао је у Маглају где је основао рок групу у којој је свирао гитару. Каже да су га алкохол и жене отерале у селафизам
Новинари немачког Ноје Церер Цајтунга посетили су селафијско село Ошве у БиХ и тамошњег шефа локалне заједнице Изета Хаџића.
Хаџић је бивши рок музичар, који је бег од необузданог живота пронашао у селафизму, сања о животу пустињака који живи за себе и за Бога, преноси „Дневни аваз“ писање немачког медија.
„Бела плетнена капа на глави, дуга брада и кратке панталоне до чланака. Тако замишљамо једног селефију. И управо тако изгледа Изет Хаџић док излази из своје куће. Каже да му је жао, али сада није повољно време (за разговор). Каже да морамо да чекамо док не склони оружје.
„Село редовно претресају патроле СИПА (Државна агенција за истраге и заштиту). Ако би се код нас пронашла само патрона, ми бисмо били ухапшени“, почиње разговор Хаџић.
Али такве реакције власти нису без разлога. Према информацијама бившег градоначелника Маглаја Џевада Галијашевића, протеклих година је седам особа отишло у Сирију и Ирак како се бори за такозвани Исламску државу.
На питање о томе Хаџић признаје да његов утицај главног старешине села не допире до свих породица.
„Нажалост постоје још две или три куће у којима живе мрачни типови“, каже он.
На питање како се опходи према њима, Изет Хаџић је рекао да су они изоловани од стране чланова заједнице.
Хаџић је одрастао у Маглају где је, као младић, основао хард-рок бенд Блек лејди. Он је био гитариста. Његов бенд је током летних месеци наступао широм бивше Југославије. Био је то необуздан живот са много алкохола и жена, пише Аваз. А онда је дошао рат. Хаџић је био у служби у Армији БиХ. Након рата је свирао у кафанама на Балкану. Али од тада се више не тражи рок, већ народњаци.
Хаџић је много пио и варао своју жену.
„Знао сам да ми је, да бих се ослободио тог живота, била потребна још јача зависност. Нашао ју је у исламу, односно у селефизму.
Од тада, од 1998. године, Хаџићев живот се из темеља променио. Гитару више не узима у своје руке, о алкохолу се потпуно ћути. Непознатим женама више не пружа ни руку. Али с времена на време нешто отпева. Једва да смо то затражили, он већ пева неколико тактова. И пева песму Боре Ђорђевића, који се, како тврди, деведесетих година ставио на страну националиста“.
